Srpski književni glasnik

СВРШЕТАК ЈЕДНОГ НАУЧНОГ ДЈЕЛА. 197 гионалног географског проучавања и добивају већи методски и теоријски значај.

Ко једанпут успише историју испитивања Балканског Полуострва мораће се уставити на овом дјелу као на једном од најбољих, најпотпунијих и с највише резултата стечених непосредним проматрањем; из њега ће се поред осталог најбоље моћи осјетити и пропратити еволуција пишчевих научних погледа, нарочито како је писац примао, усавршавао и измјењивао погледе других, како је у даним проблемима сам осјећас, запажао и стварао, како се сам развијао, покретао и развијао саму науку до стварања своје научне школе. Било би свакако од интереса дати један стваран преглед тих промјена, али ја сматрам да је то још рано, јер еволуција још није завршена, воља за рад и снага за стварање још није малаксала, као што се то најбоље види из овога дјела. Због тога ћемо, да би наша излагања била јаснија, дати сасвим кратку карактеристику тога рада. По нашем мишљењу и схватању, главне предности ове школе су у овоме: помоћу комбинованих морфолошко-геолошких метода, нарочито уношењем екзактнијег начина проучавања ; специјално помоћу бројака и мјера, које се добивају студијом тераса, старих долинских подова, језерских централних равни, обалских облика и млађих геотектонских процеса, добивају се научни резултати често с математском тачношћу. Географија је успјела да се помоћу тих метода еманципује од Геологије, (премда претпоставља детаљно познавање геолошког састава и старости стена), и да се њом откривају геотектонски процеси који се бар досадањим геолошким методима нијесу могли открити.

С тога гледишта је нарочито интересантна трећа књига „Основа за Геологију и Географију Македоније и Старе Србије“, чију ћемо садржину овдје у кратко приказати.

Скоро половину ове књиге (стр. 689—964, 969—975, 1052— 1968, и даље) заузимају одјељци о јужномакедонским и епирским језерима и језерској пластици. Језера и језерска пластика чине најважнији проблем ове књиге и њима ћемо се више забавити. Проблем јужномакедонских језера је у томе што она сачињавају једну од најважнијих језерских група у Европи, и што њихова појава нема везе ни са сјеверном ни с алпијском глацијацијом. С малоазијским језерима она сачињавају егејску језерску зону, везану за негдашње егејско копно и

Уба