Srpski književni glasnik

230 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

зум између бугарске и грчке револуционарне организације. Подељене су и сфере утицаја; споразум је за сада чврст толико да се чете крећу само у обележеним сферама.

Скопље и санџак скопљански је предмет нарочите пажње младотурскога комитета. Валија и мутесарифи његови највећи су поборници комитета, али им је успех јако отежан већ постојећим политичким организацијама које нису много расположене за њих. Револуционарне организације хришћанскога елемента узеле су већ све позиције у овоме санџаку. У сан: џацима приштевскоме, пећкоме и призренскоме слаби су изгледи за Младотурке. Од Качаника и преко њега и Шарпланине још је царство Абдул-Хамидово.

: Новопазарски санџак добио је доста војске и нешто мо. дернога оружја и муниције. Турци му поклањају неку пажњу; најближи суседи чине то исто, наравно сваки из других побуда.

ИностРАНИ.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

С. П. Розановђ; Источники, ВРЕМА СОСТАВЛЕНЈА И ЛИЧНОСТБ СОСТАВИТЕЛА НЕОДОСТЕВСКОН РЕДАКЦИЈИ жит!а Савв СЕРБСКАГО. СанктпЕТЕРБУРГЂ, 1911.

Г. Розанов се позабавио питањем о изворима који су послужили Теодосију, знаменитом биографу старо-српске књижевности, при писању дела Живош Св. Саве. МИ он тврди да је Доментијаново дело Живош Св. Саве најглавнији извор делу истога имена од Теодосија, али се одваја од досада усвојеног мишљења да је Теодосије само прерађивач Доментијанова дела, исказујући га поетичније и лепшим стилом, него тврди да је он иначе самосталан писац, јер има много више историјских података. На овом се не задржава дуже, али и ми ово примамо.

Али Г. Розанов изналази и даље изворе Теодосијеву делу. Тако он мисли да је увод у живот Св. Саве од Теодосија скоро од речи до речи узет из предговора Живоша Св. Саве Освећенога (јерусалимског), које је написао Кирило Скитополски. То суди по два руска рукописа истога дела“