Srpski književni glasnik

ПН С РАИ ИРЦИ ЦИА ср"

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 231 Соловецки бр. 638 и М. Д. Академије бр. 90, у којима се увод, особито у првом, скоро од речи до речи подудара с уводом из живота Св. Саве од Теодосија. Међутим, ти су рувописи доцнијег порекла, а сви старији рукописи, којих има више, немају га, те претпоставки као да је био и други тип Живота Св. Саве Освећеног, који је доцније преведен у нас у почетку ХЈУ века, из кога би Теодосије узео увод у своје дело, остаје недоказана. Напротив, вероватно је да су баш писци оних двају руских рукописа могли узети тај увод из дела Теодосијева, који је у Русији био веома распрострањен.

Исто тако мало је вероватна претпоставка да је Теодосију

послужила за извор и архиепископа Никодима грамата карејској ћелији од 1322 године, која је позната тек у доцнијем руско-словенском рукопису. Наведена слична места сумњива су, и пре могу бити опште фразе, и ако су пак постала позајмицом, зашто да није могло бити обратно, да је баш писац грамате зајмио од Теодосија, као познатога писца и омиљеног стилиста, који је сасвим истиснуо Доментијана2 Кад је уздрман овај основ, на ком почивају и сва остала извођења, онда се заиста не може лако примити ни то да су архиепископ Никодим и старац Теодул, први преписач Теодосијева дела од 1336 године, били они коју су припремили грађу за нову редакцију живота Св. Саве, и коју је Теодосије израдио после 1322 године, и да је према том Теодосије писац ХТУ века. Чудновато пада да би старац Теодул тако убрзо преписао Теодосијево дело, па га још и потписао, за живота још млада и бујна писца, како то Г. Розанов претпоставља, кад се то обично ради доцније, после пишчеве смрти, да би се очувао помен на њ, и кад се и сам препис сматра за већи подвиг, који треба потписати.

Г. Розанов наводи као даљи извор и саму Теодосијеву Похвалу Св. Сави и Св. Симеуну, за коју опет мисли да је постала по похвали Св. Сави Освећеном и Св. Јефтимију, али чији се оригинал опет није нашао, као ни словенски превод. Доцнији један покушај похвале Св. Сави Освећеном и Св. Јефтимију, баш напротив показује да је састављач узимао из похвале Св. Сави и Св. Симеуну и често погрешно преносио на грчке свеце, као што и сам Г. Розанов тврди. Не потврђује ли ово оно што смо ми рекли о уводу 2

Ми не тврдимо да се Теодосије није служио разним 60-