Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 933

дине у Кијеву, професор Флорински даје нам нов драгоцен рад, који се може сматрати као допуна и исправка првога, управо као друго издање етнографске карте, пошто је овде главно карта, а уз њу иде само један мали прилог.

Није ово, као што би се по називу могло судити, само карта Западних Словена и Западне Русије, већ обухвата и Јужне Словене са свима народима који на том простору живе. Због тога је карта врло велика, око 1'5 м. висине и 1мМ. ширине, те је расечена на два листа и пресек иде попреко, између Беча и Будимпеште, од прилике по 48 дужине упореднику. Размер је око 1: 1,680.000.

Кад се зна како мало података има за овакав посао, како су и ти који се имају врло често непоуздани, може се разумети с колико се тешкоћа аутор морао борити да би нам не само дао добру етнографску карту готово свих Словена већ и решио нека спорна питања која одавна постоје међу појединим Словенима око тога где је етнографска граница међу њима. Али аутор није само представио положај словенских народа једних према другима, већ и према суседним народима, те тако овде, у исто време, имамо и карту Немаца у Западној Русији, и насеља Јевреја, која су се као црне грашке расула на целом том простору; имамо потпуну карту Румуна и Мађара, пошто они чине везу међу словенским народима, и тако даље. Изгледа да је Флорински уложио највише труда да осветли просторни одношај међу Русима и Пољацима, јер је обележио и најмању пољску колонију у Западној и Југозападној Русији.

Али се не може рећи да је са исто толико труда покушао да реши и однос међу Србима и Бугарима, да тачно омеђи њихово простирање. Зато га можемо оправдати, јер у том заплетеном питању о граници међу Србима и Бугарима тешко је наћи се, и због тога што гранични говори међу њима још нису потпуно испитани ни научно објашњени, и зато што или нема готово никаквих података или има врло рђавих, „често сасвим противуречних, према томе да ли су од Србина или од Бугарина; то нарочито вреди за Турску. Отуда је аутор Македонце сасвим присајединио Бугарима, означивши само дветри српске оазе међу њима, а граница међу Србима и Бугарима даље на север поклапа му се са политичком српскобугарском границом, што је сасвим нетачно, јер је познато да