Srpski književni glasnik

| у

МИРУ у У

Политички ПРЕГЛЕД. 73

једаа већи зајам. Од 1903 године буџет од 80 и неколико милиона попео се за 1912 годину на преко 206 милиона лева. Веће је незадовољство због туркофилске политике владе Ив. Гешова, која је у свима правцима наишла на неуспехе. Штипска афера је обеспокојила и највеће пријатеље добрих односа са Младотурцима. Због ње је и положај коалиционој влади незгодан, и нешто насигуран. Ако не нађе убрзо ослонца на другој страни, њој ће тешко веровати, те може не дочекати пролеће. Краљ Фердинанд се више држи резервисано него ли до сада, и на тај начин још више обраћа пажњу на себе. Народно Собрање је изгласало 600.000 динара више за његову цивилну листу.

У Грчкој се већ спремају за изборе, који треба да буду у месецу марту. Због Критскога Питања незадовољство према Турској расте. Многи, а међу њима и стари Драгумис мисле да је време да се изврши ампутација Турске. Веницелос тако не мисли, бар тако се исповеда пред Народном Скупштином. Због тога неслагања биће нових законодавних избора.

Критски посланици су покушали да оду у грчку Народну Скупштину у Атини, али су их консули Сила Заштитница спречили, задржававши их на својим бродовима. Дуго се ни Силе неће опирати да се Критско Питање реши, — међу љима се већ претресају разни предлози, међу којима је и предлог да

се од Крита начини нека нова Источна Румелија, т. ј. да Крит

сједини с Грчком, а под сизеренством султановим.

Румунију њени државници не сматрају као балканску државу, али ипак врло пажљиво прате догађаје на Балкану. Они узимају великога учешћа. Румунска школска политика у Маћедонији данас чини највише напора. Антагонизам између Грка и Куцовлаха у турској царевини бива све јачи, а Турска га подржава свима силама. Напори се чине са стране да се Румунија и Бугарска приближе, па и споразумеју. До сада

_је то без резултата.

Црна Гора је у јакој финансијској кризи. Неродна го: дина, арбанаска побуна, јако исељавање у Америку и обустављање шиљања заштеђевина из Америке, главни су. уз

друге, разлози што је Црна Гора морала правити зајам. Зајам је узет у „Водеп Кгеди Апзја!“-у, и представља суму од 3.500 000

круна. Емисиони курс је 989/; интерес стварни је 50/; интерес

_ за отворени рачун 39; комисион и жуисанс '/10/); таксе и по__резе по засебноме рачуну; 29, чисте добити припада повери-