Srpski književni glasnik

74 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

лачкој Банци при извлачењу обвезница за амортизацију; ануитет је 95.725 круна годишње, с тим да ће се плаћати 69/, интереса, ако се на време ануитет не исплаћује; зајам је узет за 50 година, стим да се пре 1922 године не може ни исплатити ни конвертовати; поверилачка банка има као гарантију за издати новац незаложене приходе од монопсла соли, од царинских дажбина, од цигар-папира. Ако се дода свему овоме да је „Водеп Кгтеди Апзја!“ примио на себе обавезу да продаје обавезнице овога зајма, а не и да и изради котирање и пласирање, онда се може рећи да је ова финансијска операција доста рђава. Пре годину и по дана правила је Црна Гора у Енглеској један зајам у суми од 6,000.000 динара.

У Старој Србији и Маћедонији је велико незадовољство и међу муслиманима. Хришћани су дошли већ до уверења да се не може више ништа доброга очекивати од Турака. Њихово припремање за пролеће знак је да ће они и сами нешто покушавати, ако друге прилике не изазову догађаје. Извесна трпељивост међу националних најнепомирљивијим групама бива све виднија. Ако нема још савеза међу њима, то не значи да га не може бити. Арбанаси и многи муслимани стално су нерасположени према тиранији комитета „Јединство и Напредак“.

Питање о избору новога митрополита за рашко-призренску епархију није још окончано. На протесте Срба из Старе Србије и њихових представника у Парламенту, Порта је одбила два пута молбу цариградске патријаршије да изда берат за изабранога кандидата Гаврила. О овоме избору било је речи у српској скупштини на Цетињу. И тамо, као и у многим листовима у Србији, представља се као да је кандидат навукао неповерење Србије само зато што је Црногорац. Архимандрит Гаврило не може у рашко-призренску епархију

не зато што је Србин из Црне Горе, — пре њега бирани су митрополити у српским епархијама у Турској Срби из свих српских покрајина, — него за то што је неподобан за

то место у тој епархији; зато што је ишао са онима који не желе добра српској цркви; зато што је помагао да Патријаршија прекине обавезе и традиције у српској цркви у Турској које су освештане 1892 године; зато што је хтео мимо нарог и његову вољу доћи на чело једне од оних српских епархија, у којој ће се, можда у скорој будућности, решавати српско питање. ИНОСТРАНИ