Srpski književni glasnik

4.“

76 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

А1ехапаге Вазсћтакон : А Тгауег5 Је Моп!епегто е! Те рауз дез Диессез. 5. Ређетђито 1911, са 79 слика и једном картом.

Писац је путовао 1908 године са Цетиња преко Плава и Гусиња за Пећ, Ђаково, Призрен, Сан-Ђовани ди Медуа, Лунерско

· Блато, Скадар, у намери да испита који је од пројеката же-

лезничких за нову Дунаво-Јадранску железницу бољи: српски, црногорски или турски. За непуне три недеље по рђаву и несигурну путу и времену, Г. Башмаков је начинио тај дугачки пут. Он је описао тај пут, дао своје мишљење о пројектима за јадранску железницу и неколико општих утисака и рефлексија. Опис путовања је занимљив, има неколико доживљаја, који обележавају врло рељефно зло стање у Старој Србији. Имаће доста увеличаних утисака, нарочито онде где се тицало пишчеве сигурности. Ниједан писац пре Башмакова (ни Хан, ни Мис Ирбијева, ни Ипен, ни Штајнмец, ни барон Нопча) није на сличним путевима наилазио на толике опасности као он, Г. Башмаков је од Тузи до Призрена наилазио готово непрестано на заседе и комплоте арнаутске. Његово мишљење, које много не образложава, о будућој јадранској железници је овако: није добар ниједан дотадањи пројекат, већ онај о коме се на Цетињу он сагласио са меродавнима. По томе пројекту будућа железница би требала да иде од српске границе на Митровицу, па правом линијом кроз Метохију на Дечане, одатле долином Бистрице до брда Џафа Багче, одатле тунелом од 7—8 км. на Плев и Гусиње до планине Предслеца. па тунелом од 7—8 км. у долину реке Цема, и обилазећи Скадар, ићи на Подгорицу и Бар. За овог публициста и новинара, ни Медуа, ни Личени-Лунера нису згодни за пристаништа, на која би излазила та будућа железница Дунаво-Ниш Јадранско Море. За то је, по његову мишљењу, погодан! само Бар.

Ако опис његова путовања, сладуњеве хвале данашњега Цетиња, као и мишљења о трансбалканској железници, могу бити са разлогом критиковани, његове искрене и топле речи о Србима у Старој Србији не могу. Рус је осетио, гледа“ јући наше задужбине у Старој Србији, шта је српски народ некада био, и гледајући садање зулуме погодио шта је сад с њим.