Srpski književni glasnik

У

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 75

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Вјилием] Морис: Вести ни од куда. Са енглескога Душан М. Богосављевић, Београд, Социалистичка Књижара, 1911. Страна 232.

Вести ни од куда, „неколико глава из једног утопистичког романа“, како гласи поднаслов (непреведени) овог дела, чији је наслов у опште тешко превести на српски, подсећају, по свом предмету, на „Утопију“ Томе Моруса, на Беконову „Нову Атлантиду“, на Кампанелин „Сунчани Град“: то је слика једне идеалне друштвене организације. И како је у доба кад су „Вести ни од куда“ постале (1890) њихов писац био социалист, та књига, која пружа релацију једног имагинарног путовања кроз револуцијом препорођену Енглеску ХХГ века, у свом је основу слика, или боље рећи део слике („неколико глава“), идеалне социалистичке републике.

Део слике, велимо, И са схватањима која нису увек ортодоксна. Јер, више но социалист и пре но социалист, Вилием Морис био је естет и песник: ако нам је до'уштено рећи, он је капиталистичко друштво мрзео укусом. Његов социализам, то је пре свега једна побуна против Ружног у капиталистичкој цивилизацији. Као његов учитељ Раскин, овај прерафаелитски романтичар ужасавао се модерних насељених вароши, велике индустрије, димњака фабричких и железница. Није ли, пита се он од прилике, с једне стране, мртва машина немоћна да да живота своме делу, с друге стране, није ли. радник потчињен њој онеспособљен за сшва“ ралачко уживање, тј. најморалнији стимулус радар Отуда је идеал овог реформатора енглеске декоративне уметности један Средњи Век, Средњи Век без феудализма, монархије и Цркве, век ненаружених пејсажа, пољске привреде, ручних заната, минорних уметности, домаће индустрије.

Српски превод овог интересантног дела сачувао је, у главном, простоту и природност енглеског оригинала, али би се могло замерити преводиоцу што није песника „Земаљског Раја“ представио нашој публици једним уводом.

ВУ