Srpski književni glasnik

78 Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

Великановића. У колу су, најзад, и две књиге из поуке. Једна је „Сезк! Магоа па росе и Х Х чјођеса“, од Стјепана Радића. Писац хоће да прегледно прикаже најзначајније тренутке у политичком и културном животу Чеха и да укаже на њихов данашњи однос према осталим Словенима. Друга књига јеу ствари једна путопис, „Ро Абђатшј“. Њен писац, Фра Ловро Михаћевић, провео је међ Арбанасима четрнаест година: 1907 године обилазио је као „први провинцијал фрањеваца у Арбанији“ Арбанију, и у овој књизи износи своје забелешке с пута.

Осем ових редовних издања, дала је Матица Хрватска и ове године „Коједаг 5оззтауегоу“. Он има опширан књижевни део и, врло занимљив и пун потребних обавештења, културни део. Затим, као „ванредно издање за 1911 годину“ дала је још и драму Др. Анта Тресића Павичића „Кагфоп Оне“ и „Матодле Рпром:је ке“. Драма Павичића је историјска, опева „растварање големога римског империја у доба каду њем избише највећи мужеви“. Предговор драми написао је познати талијански историчар и социолог Гуљиелмо Фереро. „Матодпе Рпромјјее“ су једно пријатно изненађење. Наше народне приповетке (осам на броју) издају се добро одабране, у врло укусном издању, са уметничким илустрацијама од Љубомира Бабића. То је и први већи покушај у том правцу издавања народних приповедака, и то сасвим успео покушај

О појединим књигама „Српски Књижевни Гласник“ проговориће и засебно и опширније.

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ УСТАНКА И РАТОВА 1885—88 годинЕ. Страни извори, прикупио Иван С. Павловић потпуковник, прештампано из Ратника, Београд, 1911. — Подузеће потпуковника Павловића да приопшти збијено све што се у нас и на страни писало о ратовима 1875—78. вреди с похвалом истаћи. ИМ ако му та грађа треба да послужи за доцнији историјски рад о тим ратовима, она ипак може и другима ко: рисно послужити или као материјал или као добра лектира, Ово нарочито важи за Кечетово дело „Последњи дани Турске у Босни“. Кечетово дело је у нас мало познато, и ако у њему има ваљаних забележака о последњим данима турске управе у Босни. Као драгоман и турски, повереник Кечет је био у стању да сазна многе ствари о којима се до сад само наслућивало, на пример улога Кнеза Николе у Херцеговачком

Б.

Устанку. .

„БЕСЕДА О СлоБоди савести. — У Београду је покренута „Мала Републиканска Библиотека“, и као прва књига изишла је „Беседа о слободи савеза“ од великог шпанског бе. седника Е. Кастелара. То је његов говор у шпанској скупштини 23. априла 1869. У своје време та беседа пуна говор-