Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 889 стогодишњице његова рођења, ако је уопште било потребно | књигом светковати ову стогодишњицу у којој су мачем оства: рени најлепши снови овог нашег великог родољуба.

Српска Књижевна Задруга одавна није дала ни једно дело класичне римске и грчке књижевности, и свега се једанпут на њу осврнула — и добоо тад учинила — давши Енејиду Виргилијеву. Не значи то да она ову књижевност не цени довољно, него само да сматра да модерној публици треба давати више ствари из модерних књижевности него; из старих. С времена на време, потребно је ипак сетити се и класичне књижевности. Овога пута дате су Беседе Демостенове. Демостен је врло чувено име. Његове Беседе фигуришу у свима листама најбољих светских дела која се за читање препоручују ; тако у оној листи Лобокове књиге Задовољсшва у животу, коју задругари•познају. Његову Беседу за венац оценио је познати енглески беседник лорд Хенри Брум као „највећу беседу највећег беседника“. То је доста похвала да се оправда зашто је Задруга издала Демостенове Олиншске беседе, Филипике и Беседу за венац. Како ће читаоци ову књигу примити, то је питање које бисмо ми, у интересу њихову, волели да се повољно реши. Ми се, у осталом. надамо да је ова књига потребна онима које позив или прилике упућују да се вежбају или усавршавају у беседништву. Код широке публике надамо се да пријем такође неће бити рђав. Демостен, с почетка, можда не занима довољно читаоца : он није лак, ни одмах јасан ономе коме прилике његове нису боље познате, али је природно да он занима све више што се читалац више у њега удубљује. Кад наши читаоци буду схватили да је положај Демостенове домовине често налик на положај/наше, они ће много место из његових

· Филипика не само разумети него и заволети и памтити. У његовој Беседи за венац, која је иначе ситна по "своме пореклу, наћиће такође много лепих изрека, мисли, компарација, и осетиће вешту композицију и груписање аргумената. Ми смо за ову књигу Демостенову узели готов превод Г. Туромана, старог познаваоца класичних језика и књижевности, који се

- стално занима превођењем и изучавањем великог беседника, пуних педесет година, почевши још од 1863 године, кад је, као ђак, штампао прве одломке Беседе за венац у Преодници.

Са поуком овога пута није ишло лако. Неколико изврсних

дела узето је у комбинацију : најпре: Стара сриска црквена

~

4 "