Srpski književni glasnik

890 Српски КЊИЖЕВНИ |ЛлАСНИК.

архишекшура од Г. Андре Стевановића ; затим Бомарше, књижевна студија Г. Богдана Поповића ; после, Историја уметшносши од Саломона Ренака, и, најзад, Стара Србија, посмртне белешке Светислава' Симића. Све су те комбинације пропале, прве три за ово коло, а четврто за свагда, пошто су се Симићеве белешке, нешто изгубљене а нешто неизрађене, показале недовољне да се из њих састави пуна књига. Тада се управа зауставила на Меколију, једном од најбољих светских есејиста и најсјајнијих стилиста, који је једна од њених најачих симпатија, а од којега није ништа издала. Са својим дубоким познавањем предмета о којем пише, са својим тачним и високим идејама о поезији, историји и науци, са својим неверо-

ватним даром развијања идеја и аргумената, са својим сјајним

стилистичким особинама, Меколи ће, једком преведен, бити не само занимљив и драг читаоцима, него и од особито благотворна утицаја на развијање наше „науке о књижевности и историје, које сваким даном све више симпатија стичу у нашој публици. Он је у нас врло мало превођен, као што је о њему мало и писано, а била би врло лепа књижевна амбиција за познаваоце енглеске књижевности да се с преданошћу и ра-: зумевањем одалу превођењу његових најглавнијих есеја; таквог би преводиоца Задруга оберучке дочекала. Чекајући на то, управа је изабрала два најпознатија и одлична есеја Меколијева, о Милтону и лорду Бекону, и дала их у преводу Боже Кнежевића (Кнежевић је превео почетак есеја о Бекону) и Г. Владимира Савића; уводни есеј о Меколију и ближа обја: шњења оставила је за даље издавање овога писца. Она зна да је тај увод потребан, и да је без детаљних објашњења теже пратити историско разлагање нарочито у есеју о Бекону. као што зна и друге незгоде овога издања, али она може само да жали што је била у немогућности да ствар боље изведе. И поред тога, држимо да ће читалац ипак моћи с интересом читати ове Огледе. Има доста великих и лепих партија књиге — скоро цео есеј о Милтону; а у есеју о Бекону, партије о Бекону и Есексу, о Бекону као чувару државног печата, 0 осуди Беконовој, и друге — у којима ће читалац познати лепоту и вештину Меколијева сликања.

ПАВЛЕ. Поповић.

Р о ~5а УУ» ЈОНИ а:

Уа