Srpski književni glasnik

о

896 Српски Књижевни Гласник.

Леон Гандијо је написао у своме комаду „Из Љубави“ (Мег ГТАтоцт) једну дирљиво, искрено изнесену анегдоту из уметничког света у Паризу, која се као „Чергарски Живот“ почиње весело, у друштву кафана на Монмартру, и свршава озбиљном љубављу и смрћу. Жак Мартел, сликар са почетком славе и благостања, заволи Бланшу, „манкена“ кројачких са„лона и улаже онолико осећања колико имају обично ти односи сликара са радницама. Али доцније, кад га Бланша напусти јер се он хтео оженити имућном девојком, осети да га је она волела озбиљније, поквари женидбу, али изгуби Бланшу. Кад је после нађе удату за богатог човека, отмену и улепшану чарима госпође из света, он не може да је заборави и осети да је мора виђати сваког дана, да без ње неће моћи радити ни живети. Трећи и четврти чин су та борба између увређене и охладнеле жене и човека који се каје. То је болан пут ка љубави. Бланша га одбије, јер не може да вређа човека који је њу подигао из блата, не верује више да љубав "вреди више од обезбеђеног, удобног живота. Сломијен, без енергије, већ морфиноман и пропали сликарски глас, Жак се на крају лепог четвртог чина упућује језеру у Булоњској Шуми, за које му је чувар, несрећан остављен човек као и

· он, рекао да је дубоко. Механичко понављајући рече: при

„обали скоро нема воде, али је на средини врло дубоко“ полази да се убије. Маргарита Готје јача је од Дивала и Мими је преживела Родолфа. |

„Из Љубави“ или боље, „Пут Љубави“ је написан просто, без великог разметања љубавне топлине и очајања, са извесним изгледом искрености и непосредног посматрања. То је био у репертоару Г. Дибоска и Г-ђе Роли најсимпатичнији комад. |

Зато су француски глумци Г-ђа Роли и Г. Гастон Ди- _ бокс најмање успели у овом комаду где је било потребно. имати искреног нагласка. Било је осетно да не могу до досегну до његове јачине израза, до те књижевне висине.

Г-ђа Роли је са својом скривеном, отменијом игром била пре за то способна. Г. Дибоск је у главном и најуспешнији глумац за Кајаве-Флера и њима сличних. Он је израђен, увек има на расположењу потребан покрет тела и лица, има брзине у игри, неусиљености и таман толико израза у мимици колико драмски јунаци ових комада имају душевне истиности: