Srpski književni glasnik
920 Српски Књижевни ПИТ
је та сила у служби права, ми се томе радујемо. Јер ми не осуђујемо угњетене народе што против сила стављају силу и што вешто избирају свој тренутак акције. Али ми хоћемо нарочито да подвучемо ону знатну потпору коју је спољној сили дало осећање права. Мисли ли се да би се Бугари, Срби и Грци тукли онако као што су се тукли, да нису имали убеђење да крхају неподношљив јарам који је притискивао његову браћуг
„Тај рат очевидно показује важност националних траж- · бина... Ниједним уговором не може се уредити једно међународно питање, када је право једнога народа. повређено. Старе неправде имају свој живот: оне раде и кипе, до дана када, на наивно чуђење дипломата „реалистичке школе“, не дође експлозија...“
ж
Основна схватања и идеје ове Лиге исказао је један од њених потпредседника, Пол Дежарден, познат писац који је узео видна учешћа у последњим покретима за етичку културу. На годишњем банкету Лиге, 7 јула 1913, у Паризу, он је у једном дужем говору изнео теорију нео-национализма.
Има два схватања национализма, једно старо романтично, и друго ново, реално и демократско. Око 1848 веровало се у „братство народа“, у „ослобођење народности“, у светски мир. Адам Мицкијевич је 1848 основао у Паризу, у „Пре: стоници борбене демократије“, лист „Трибуну Народа“, са циљем: „ломљење окова угњетених народа“, — али све је то свршено Наполеоном Ш и крвавим добом великих ратова од 1854 до 1871. Тај стари национализам, из кога је изишло баш обратно ономе што је очекивано, данас не може да стоји. То националистичко осећање је ретроспективно; оно тежи ка прошлости, каквој старој историји, коју је модерна историја порушила. Сан једнога пријатеља „малих народности“ био би: шарено, распарчано човечанство, чији би сваки делић био засебан свет, без везе са другима. А тај сан иде на супрот стварном ходу историје, која, у модерном времену, иде ка стварању великих држава, и, може бити, још ширим федерацијама. Националисти на тај начин одишу жаљењем за оним што је било; њихово лице окренуто је ка реакцији. Отуда њихов вечити уздах.
„На против, ми се стављамо на гледиште модерних људи.