Srpski književni glasnik

ЈЕДНА КРИТИЧКА АНАЛИЗА. 39

у = .

није успео другу версију обогатити новим лепотама, но је добре ствари из прве кварио, замењујући истините и карактеристичне појединости неистинитим и баналним, изостављајући потребне прелазе, и тако даље, и тако даље, — зато што је свој текст поправљао парче по парче.

С друге стране, у хладнијем расположењу у коме је био за време поправљања, он је, тако да кажем по нужности обарао температуру своје песме. Све је у песми хладније; цела је песма у другој версији добила као неки тон хладног саопштавања, и као информативног излагања. Обратно, у том истом хладном и хладно напрегнутом расположењу, у својој жељи да буде лепши, он је појачавао поједина места и изразе; али оно што је налазио увек је промашало циљ. То је обична последица неискрености, да човек подиже глас, и да глас хладније звони. У таквом расположењу, песник није никад меру погодио; он или је није дотерао или је претерао; мера се погађа само кад је човек искрен. Ту меру, коју песник у другој версији није нигде погодио, погодио је у првој свуда. Док је у инспирацији, добар п.сник је скоро непогрешан.

Најзад, четврто. Можда ће се ова анализа, како је ниже доле изведена, учинити необична сува, дуга, и сувише ситна. Но необична ће се учинити само ономе коме буде нова или који је не буде разумео. Ако испадне сува, треба имати на уму да она и нема циљ да буде занимљива. Сувише ситна држим такође да није. Све појединости, или погрешке, које се у анализи помињу, истинске су и осетљиве погрешке: ниједна није проглашена погрешком на основу умовања, но увек на основу непосредног осећања; и ниједна није мерена другим мерилом но остале појединости у песми (изузимају се један или два случаја, у којима је писац ових редова замерке сам обележио као хиперкритичке). К томе треба знати да савршенство у појединостима чини оно последње савршенство најсавршенијих уметничких дела; и да се та дела баш том беспрекорношћу својом толико уздижу над другим високим уметничким делима. Ниједна од замерака учињених у анализи не може се учинити Фрвој версији Дучићеве песме. Ово је довољан доказ да погрешке којима је замерено нису сувише ситне, и да се могу избећи.

Најзад, анализа јесте дуга, али није дужа но што је потребно. Као што је горе поменуто, састојци књижевних дела