Srpski književni glasnik

38 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Али тај његов утисак састављен је ипак из свих оних појединости које открива анализа. Тако и мозаици представљају целу слику, али их анализа постепено раствори у површине и црте и односе, док напослетку од мозаика не остану сгмо безбројни шарени камичци. |

Треће. Ако потражимо, одмах овде (ми ћемо се на ово на крају још вратити), психолошки узрок погрешкама које је песник учинио у другој версији, видећемо да је узрок овај: песник је свесно, намерно хтео да буде лепши. Свака се таква жеља, међутим, просто казано, своди на то да човек хоће више но што може. Последица је напротив та, да он постигне мање но што може. Он се напреже и губи власт над својим силама. Кад човек сшвара, он је у пуном и најсрећнијем напону пажње и осећања, будући тада под непосредним утицајем свога утиска; оно што га је кренуло на исказивање, тада је најживље пред његовим очима. Његова је визија тада најјаснија, и осећање скоро непогрешно. Он у том случају, и кад поправља, поправља друкчије. Његове поправке тада такође постају под тим утицајем јасне визије и искрено загре: јаног осећања уз помоћ спонтано и јако пробуђене пажње. Кад човек поправља накнадно, ни утисци ни визија нису више тако јасни. Он је нарочито за целину мање прибран, зато што не полази више од утиска који га је кренуо на стварање, но од шексша који је пред њим. Његови су утисци сад фрагментарни, он сад види само појединости. Поправке које нађе такође су учињене појединачно, без довољне везе са целином. То је факт, који сваки може испитати на себи. Ко год је поправљао зна како су често поправке и нови до: даци огрешења о целину. Ако је човек искрен, и не тражи да пошто пото буде лепши, но се задовољава да исправи стварне погрешке, он може учинити корисне исправке. Ако хоће поправљајући наново да ствара, на готовом тексту, он се расејано и немоћно колеба између на силу подгрејаног утиска и своје готове редакције, и нити успева да први загреје ни другу да улепша. Тако и наш песник не само да

1 У једном скорашњем разговору пи пчевом са Мр птровићем о уметничком стварању, на једну пишчеву напомену, Мештровић је одговорио тачно овим речима: „При стварању човек има више аутокорекције“. Ову личну опсервацију једног уметника првог реда није на одмет овде навести.

"