Srpski književni glasnik

42 Српски Књижевни Гласник

Колико занимање издваја људе у засебне групе види се из следећих примера. У примитивним приликама ван уобичајеног рада човека и жене попреко се гледа на сваки други рад и на људе који се њиме баве. Примитивни сточарски народи, задовољни својим потребама, веома цене свој лаки посао око стоке, пљачку и рат; сваки други посао ван тога сматрају да је њих недостојан, нарочито ручни рад занатлија који другоме раде сматрају као презриво занимање, а занатлије као бића нижа и слабија. Исто тако ни примитивни земљорадници се не одају другоме занимању. То у крајњем случају чине они који немају довољно земље, али се и одмах

сматрају као сиротиња, као нешто ниже, недостојно правих

земљорадника.: Из тих разлога мусломански сточари Балије у Херцеговини имају оно презирање земљорадње“. Из тих разлога у Јужној Херцеговини „где се имање врло много цени“, и где је „придеву богат синоним честит“, „стид од сиромаштва је неизмеран, деца сиромашних тежака беже у свет исто толико од стида, колико од глади“ Из тих разлога „Црногорац се стиди бити занатлијом“." За почетак ХГХ века вели се да у Црној Гори „који кује, тога зову Циганин. Шта више и самог њима најнужнијег туфегџију (пушкара) попријеко гледају. Из тога узрока мало се налази Црногораца занатлија, но највише страноземци занатима се занимају“> У Ријечкој Нахији „коваче називају обично Ци ганима и ако нијесу Цигани, зову их хрмаљи и сргаљи, пре. зиру их и нити се жене од њих, нити им дају дјевојке“ Ришљани „сваки занат као на пакао мрзе и за то им сваку радњу туђи мајстори чине“. У Васојевићима „се нико не би примио да буде ковач или калајџија, јер би га и рођени брат назвао Циганином““ У Шуми, Површи и Зупцима у

1Х. Шурц, „Етнологија“, превео Т. Р. Ђорђевић 1907, 91.

2 Ј. Дедијер, „Херцеговина“ (Насеља Српских Земаља“, књ. У], 174). 3 дет, 130.

+ В. М. Г. Медаковић, „Живот и обичаји Црногораца“ 1860, 140.

» „Магазин српско-далматински“ за 1860, 100.

5 А. Јовићевић, „Ријечка Нахија у Црној Гори“ („Насеља“ УП, 677). ' Вук Врчевић, „Разни чланци“, Дубровник 1891, 64.

“ Поп Богдан Лалевић и Иван Протић, „Васојевић у Црногорској. Граници“ („Насеља“, П, 575).