Srpski književni glasnik

ФОЛКЛОРНЕ БЕЛЕШКЕ. 43

Херцеговини „о занатима се врло рђаво мисли: у сва три краја не може се наћи ниједан зидар, и ако су све куће каменом озидане. Тако је и с дрводељама, а о „циганском занату“ није ни говорити. Нема ниједног да „карта“ — пуца вуну или костријет. Већина их води коња или мазгу у Требиње, да их поткују. Одело обично кроје и шију у Требињу, јер се врло радо лепо одевају, и ако немају хлеба ни по два месеца“. !

Такво је гледиште примитивне српске средине на занате и занатлије. Такво је гледиште не само сметало да се народ лаћа заната, но је утицало на издвајање оних који би се случајно занатима бавили у засебне групе, и ако су припадали истом народу и живели на истој територији. Врло леп пример имамо за то у црногорским племенима. У Кучима, где су се досељеници са разних страна, са истим занимањем слили у једноставну племенску целину, у један уједначени тип, само су Бањовићи остали издвојени. Они се „по физиономији ни у чему не разликују од осталог становништва, те се не може тврдити да су Цигани, у толико пре што и сви Кучи изрично веле да су Бањовићи Срби“; али Бањовићи су од вајкада ковачи и због тога су „презрени од свега осталога становништва“, тако да се очи морају сами између себе узимати, јер ниједан Куч не би ни пошто дао своју кћер за Бањовића. „Колико их сматрају за ниску класу људског друштва, види се и по томе, што Бањовићима чак није било допуштено градити кућу на два боја, то јест „кућу на избу“... Тако су дакле Бањовићи, засебна каста, врста кучких парија“.“ Исто је тако ковачки занат издвојио међу Пиперима Шундиће, давнашње досељенике из Никшићске Жупе, који су „због њихова занимања били код Пипера у онаквом истом презреном положају као и Бањовићи у Куча“. У Белопавлићима је браство Кусаровића које ради дрндарски занат врло презрено.“ Исто је тако специјална сточарска економија издвојила Балије у Хер. цеговини у засебан тип, који „остали муслимани сматрају као

1 Обрен Ђурић-Козић, „Шума, Површ и Зупци у Херцеговини“ („Насеља“ П, 1165).

2 Ј. Ердељановић, „Кучи“ („Насеља“, ТУ, 132).

3 Ј. Ердељановић, „Постанак племена Пипера“ (Етнолошка грађа и расправе, 459).

4 А. Јовићевић, „Ријечка Нахија у Црној Гори“ („Насеља“, УП, 678)