Srpski književni glasnik

94 Српски Књижевни Гласник. ми само претпостављамо да он има, чак и онда, кад судимо према идејама које је он стварно метао у своје дело фикције.

Ето, Мбсена који ми често изгледа чудан. Кад бих га ја ценио према симпатијама које он има према овим или оним личностима, ја бих закључио да је он „страшно глуп“, што би опет значило да га ја сматрам за човека који има мишљење сасвим различито од мога. Јер то је стално: све личности, којима он указује извесне симпатије, мени изгледају глупе и, опет, све личности које он очигледно приказује као глупе мени изгледају врло паметне. Али, шша се шо мене шичег Мени је главно јесу ли те личности истнните ; и оне су често веома истините; да ли поступају сходно своме карактеру, јер је и то известан начин баш и истинит; а оне тако и најчешће раде и то на начин, коме се ја дивим. То ми је довољно. Ја самом себи кажем. Ево човека који зна свој занат психолога и ствараоца; он познаје људе и ствара их онакве, какви су. у истини. М сада, мишљење које он има о њимаг Оно ми је потпуно равнодушно. Нашта ће ми оног Ја гледам драму : то не чиним зато да бих створио за себе извесне социолошке појмове, јер чак да драма и садржи такве појмове у себи, они би били толико нејасно, да бих ја претпоставио да изучавам социологију гдегод на другом месту.

Тражимо да нам свако дело пружи оно што је природно и не бринимо се о осталом. Било би чудно да се у каквој опери тражи расправа о постојању Бога. Врло је необично да један век поделе рада буде у исти мах и век збрке појмова. То није логично. Свакако та збрка даје по неки пут као резултат — књижевне критике веома чудног укуса.

Емил ФАГЕ. (С француског превела 0. Г.)

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

КОНЦЕРАТ Г-Ђђице ЈЕЛИЦЕ СУБОТИЋ У НаРОДНОМ ПОЗОРИШТУ 16 ДЕЦЕМБРА 1913 годинк.

Госпођицу Јелицу Суботић знамо још од пре неколико година. Као несумњиво најдаровитија ученица клавирске класе Српске Музичке Школе, она је, са пуно педагошкога смисла