Srpski književni glasnik

110 _____CpnckM Krow)keBHH TnacHMK.

још два-три; али и они су заузети људима који немају стручне спреме за посао. У нас не постоји подела између дипломатске и консуларне службе, те се тако без система, чиновници премештају из једне у другу. Главни је узрок томе што немамо спремних људи за посао.

Али док сте, пре двадесет до тридесет година, могли на прсте избројати људе који су се бавили тим питањима, данас их имамо много више. Потребе стварају људе; а ову потребу данас сви осећају; и то је први услов за стварање и ширење тих знања и схватање њихове корисности. Свет ће увидети да је на консулатима будућност и, постепено, добијаћемо све више спремних људи и кандидата. Наше некадашње просветно-политичко одељење (одељење за пропаганду) почело је врло скромно и њиме је у почетку управљао један врло млад чиновник најнижег ранга. Али је интерес за те послове полако растао, формирали су се све знатнији радници, и одељење се, упоредо са све већом потребом, развијало; док се није развило у врло важно и велико одељење које је нашој ствари донело велике користи.

Треба установити нарочиту трговинско-политичку службу при министарству спољних послова, отворити места трговинских изасланика при посланствима (разуме се, где је потребно), и реформисати консуларну службу. Поставити посланика на страни није довољно; посланик, пре свега, има и других послова, којима треба сву своју пажњу да поклања. Он је, у осталом, дужан да има само општа знања у трговинско-поли'тичким питањима, али не мора да буде специалиста. Из тога разлога потребан му је стручан трговински изасланик. Али ни њих двојица нису довољни; они живе у престоници, и њима није на домаку све оно што је потребно за рад у целој земљи. Они треба да имају у разним центрима агенте, а то су консули, наравно прави консули, спремни за посао који имају да раде. |

П. Она друга потреба која је горе поменута, потиче из из великог значаја који јавно мишљење има у савременом међународном животу, и из великог утицаја који оно има на спољну политику.

Страни народи познавали су до скора врло малб нашу земљу, и црпли су своја обавештења већином из аустроугарских и немачких извора који су, природно, ствари пред- ·