Srpski književni glasnik

Чањ: И. и

“специфично тамњаном из сакрисшије! Иде се већ тако далеко да се, под плаштом нео-мистицизма, у домаћу поезију уноси чак и капуцински пијетизам. Ми волимо веровати да је та литерарна мистика једно позајмљено, намештено рухо; али где нема искрености импресивне, ту не може да буде ни искрености експресивне ; другим речима: осећања која су песнику туђа, не могу да нађу адекватног израза у његовим стиховима. Ма колико се дакле напрезали својим мистицизмом наши млади песници, они не могу бити прави мистичари. (Они су прости дилетанти у области мистике, мистичари интелектуални, али срце и разум немају никаква удела у њиховој мистици.

У самој ствари, цела та њихова работа исгледа ми као једна умна и естетична пустоловина. Рекло би се, чисте, као да се иде затим да се покидају све везе које књижевност везују за народни живот, док би те везе, данас, требало напротив множити. Књижевни радници не живе на месецу, него на земљи, у своме народу. То им намеће извесне дужности.. "Њима је слободно да на свој начин објашњавају и улепшавају живот, ал' им није слободно да га ремете и компромитују. Они треба да у народни живот уносе светлост, топлоту, веру у будућност. Француски симболизам промашио је циљ управо стога, што је пренебрегавао реални живот и што је ишао у потеру за бајкама и легендама. Немојмо да преко мере јуримо за необичним и настраним. Будимо природни, будимо истинити, будимо своји. Позајмице са стране могу кадшто да нас обогате, ми то не поричемо; ал' оне не смеју да нам преобразе душу. Ми можемо да се развијамо једино према ћуди и у духу наше расе.

Једна од најслабијих страна данашњег нараштаја писаца,. то је јурење за новим и оригиналним пошто пото. Уверимо се, напротив, да се лепе ствари без муке рађају и да се' поезија често крије у стварима најобичнијим. Тобожње новине које са стране уносимо, старе су као свет. Немојмо стога да сувише полажемо на нове процедуре у књижевном ства'рању, на тако звану нову уметност, нову технику. Најбоља техника била је и биће увек она која не одаје на сваком кораку уметничку стилизацију и која ствара најлепша дела са најпростијим средствима. То је алфа и омега сваке реторике..

~

Марко Цар.