Srpski književni glasnik

у

– Вапај из Ћелије.

Ко блиеда биљка из пећине мрачне, Што влагом сила према теби пузе

—— Гдје троглодитске успомене сузе Да напије се твоје струје зрачне;

Тако ми тиело све за тобом жуди, Тако ми душа хлепти сва за тобом, И 'пузе овим живућијех гробом, Неће ли откуд зора да заруди!

Видљиви боже, хоће л' ми те зјене Икад већ мотрит' раскошјем прољећа У слави мора мириса и цвиећа,

Од успомена ових оздрављене 7

Хоћеш ли тиело оздравит од плиесни Тамнице зрака светим загрљајем,

· Душу,од мржње љековитим сјајем, Коприве што ми овдје гуши пјесни7

Све ми на души овдје цвиеће свену

У ватри мржње подчовјечна биеса;

Ту мржња мржњом сву ми душу стреса Биесом на грозну учену хијену.

Лиечи ме, боже, од ове грдобе, Очисти с душе и коров и гује; Да цвјетњак мој већ никада олује Не згазе дивље теутонске злобе.

Ох, Сунце, ни ти нећеш дати лиека,

Док мрак не прогнаш свирепа тиранства, Тамницу скинеш с биедна човјечанства, Мракоча казниш бахата и приека.

А. Тресић Павичић.

2

7

И ВА А VP OR AND O a NJ ЈЕ

17

Wide 1, iy ft i” + m о ди КЕ и

РА 4

NM