Srpski književni glasnik

42 Српски Књижевни Гласник.

а осећање с паром и ветром: — тек пошто сте на ветрној ружи видели правац и узели крму у чврсте руке, можете пустити пуну пару и пустити да ветар испупчи једрила. Исто као у науци, потребна је и у књижевној критици она — како је Бекон необично зове — „сува светлост“ ума; само она светли правилно; све је остало светлост „влажна“, задимљена страшћу или осећањем. Наш људски разум врло је слаб пламен, пламичак један. Разум човека подложна неконтролисаним осећањима, то је свећа на ветру. Њен пламен се лелуја, дими, не светли, и готов је сваког часа да се потпуно угаси. Као свећу рукама, треба оно мало памети што је човеку дата заклањати најбрижљивије. Само неодољива љубав према чистој истини, без и једне друге љубави (за време суђења), и неодољива потреба за самокритиком и за савршеном тачношћу, па ма се тицало и ситних ствари — може спасти. Критичар не треба да буде политичар, па можда ни јавни радник, јаче заинтересован за ову или ону тежњу; но само научник, или непристрастан судија, посматрач, гледалац. Ко цени, он не треба да „ради“; његов је рад да цени. Треба може бити и овде, као и другде, извршити поделу рада. Људи се деле на оне који играју улогу на позорници, и на оне који седе у партеру, посматрају, и цене. Они вероватно не треба да мешају своје улоге.

То постаје скоро извесно кад и људи као Скерлић, с добром памећу, урођеном правоумношћу, и правилном осетљивошћу, могу у свом суду бити осећањем и спољашњим интересима знатније збуњени, понекад у стварима у којима би и обична памет, непомућена осећањем, судила правилно. „Има“ победа које се добијају само бежањем.“!

Такав би био мој суд о Скерлићу као књижевном критичару. Ja мислим да сам све казао што се у овој прилици имало“ рећи. Ја сам рекао његове мане као и његове врлине, с опас- ношћу да људи криве памети, или ради злу, погрешно схвате или намерно извитопере нека од горњих размишљања. Али ја · сам желео да и у овом некролошком чланку кажем само истину и целу истину, и писао сам за људе бопа јае. За ове

1 Наполеон.