Srpski književni glasnik

А ЈЕ

~ Књижевни.

Дух је поштен јер не тражи хлеба, и он би, и он иде на висије и пере своје тело свим морима, и лечи се свим водама, и пропире и чисти кроз сва чистилишта; али тело вуче у с, те, на тврду земљу, и човек је ту распет, као Христос, између два разбојника. Јер најзад, и дух, и то кад је највиши, “и он је разбојник. Иначе, зашто би помагао ча нас распињу 7 | о Нема вере, као што сам казао, и нема веровања код овог чудног „верујућег“ који се махнито побунио противу свих вера, и бивших и садањих и будућих. Због тога и нема у тој књизи мирноће, оне тишине и мирноће великих књига које подсећају на велике и тихе сунчеве заласке и изласке на мору и по великим планинама, и на свечан и глухи ток не_ беских тела. Све је задихано, грозничаво и усплахирено као у

И револуцијама и у свакодневној борби око данашњег дана,

круха и угодног места за тело. Све је у неком. водопаду кои није велики, у некој грозници малих, у неком рушењу на силу... а на велике етике, као на велике реке, научили смо да буду мирне, тихе, свечане и величајне. Као израз, сам за. сесе, каткад бисмо и примили ту захукталост; и не само да бисо га примили него и нашли да је пун вредности. јер, заиста, има од вредности захуктале снаге, врло често пуне грубости, о завитлане фразеологије, читавих речекичних вртлога, извесне бомбастичности из Вагнера и Дебисиа кад су слаби, разузE _ BadMx периода које. личе на крда побеснелих бикова у трку Ги, уз све то, што већ више ке иде у вредности, неке шкрипе | у главним склоповима и стројевима опште изражајне „машине“. | То нарочито важи за део Завршна Реч Месије, који је на кајвишем месту по неком нервном и неврастеничном расположењу, и који, са свим оним што овога писца чини оним што је, представља његове најбоље и најгоре стране. Писац је ту „сасвим горе“, игра као на некој жици, и даје највише и нај| слабије своје реторичке, изражајно, и етичко-филозофске, сао држајно, „ваздушне продукције“. Као израз, — то би се примило, и то са одликом, можда, примило. Али, која се то етика тако прима, и има ли је овде7 Цео тај израз иде из једнога 3 · проповедника који проповеда из главе, који није добро стао, | | и коме „пламени језик“ није над главом. Ово је беседништво, 4 беседништво једнога крупнога, врло крупнога беседника. Кад се ова књига узме као књижевна врста беседништва

5 „Буда у пустињу, Ниче у планину, а остали у пост и ризу..

ova Oe az