Srpski književni glasnik

540 Српски Књижевни Гласник.

#

онда joj се мора и треба много да опрости. Нарочито јој се мора да опрости оно прављење мисли и закључака по старим прецептима, „по рецепту“. Јер, има у овој књизи врло много мирли прављених „по рецепту“, или на обичној антитези, или на игри појмова; има врло много свакодневних лако прављених. „игри духа“, и по нешто је сасвим речено да се доврши мисао, или чак и реченица; има и непријатних, чак и неукусних речи, и тешких стилистичких погрешака, и тврдих кованица које вређају, и реченица захукталих које шкрипе и шиште, и хотимичних смелости у изразу, и неравнина свакојаких; — али све то — кад не би било, било би боље — али се то губи у добрим особинама, тако да није потребно дубље дирати у то и тамо на дну тражити и наћи „кап жучи“, и на тај начин, цело ово проповедање сасвим одбацити. · До душе, потеже нам је примати понеке „процесе“ мишљења и прављења закључака. На пример овај: у

Не мрзи звезда звезду, Ни човек не мрзи звезду.

Не мрзи камен камен, Ни човек не мрзи камен.

Не мрзи вода воду, Ни човек не мрзи воду.

Зашт' човек мрзи човека7 — Човек! — човекаг или овај: И чун види чун, јер душа види душу. И чун чује чун, јер душа чује душу. И чун ходи душом, јер само душа зна ходити. И чун збори душом, јер само душа зна зборити.

Кад је добра — у овом случају није — цела та „методика“ = : "изражавања подсећа много на човека који се учио реторици | у Светом Писму и код Индуса, реторици која се употребљава | кад писци нису били у „највишим тренутцима“ и под највећим | надахнућем. Заиста има и у овој књизи, као и у оним ваљаних | староставним, сјајних поређења, добрих метонимија, изван-. редних антитеза, нарочито оксиморона и парадокса, и асиндета и полисиндета, и свега могућег фигуративног у изобиЈ Осем тога, читав је низ ванредно успелих слика и богатих мелодија којима, каткада, смета то што су претрпане 'поте-