Srpski književni glasnik

_ Позоришни Преглед.

гајник који се богати на рачун умирућих, Медецинар који мисли :] едино на своје лаке љубавне авантуре, — читав један гамиожући рој људи сићушних мисли, сићушних осећања и замра"чених савести, несвесних, у пркос свакодневног додира с болом "и смрћу, величине и беде тренутка у коме живе, који само Гпијанче и коцкају се, краду, оговарају се и узајамно оптужују: једно ниже и свима нама добро познато човечанство, једном Г речју. Сваки од тих разноврсних типова обележен је с једним, инвентивним и врло живописним спољним реализмом (али се Г психолошка истина не може ни тражити од ове кратке слике без претенсија), и диференциран чисто и с рељефом.

На супрот тој тамној и раслабљујућој атмосфери позаГдине, која даје главни тон комаду, Г. Станимировић нам је Г изнео, у једној лепој сцени, мушке и благородне енергије боГраца. Она три болесна војника, у својим простодушним разтоворима, откривају сву душу српскога сељака, онакву какву Томи волимо да је замишљамо: наивну, топлу и дивну. С урођеТ ном љубављу за родну груду, и навикли да пате, они подносе све невоље без фраза, без побуне, с мирном резигнацијом:

Рат је, није свадба, мора да се гине.

1 Сцена у којој се појављују та три рањеника врло је узбудгљива у својој простоти, и изазвала је код гледалаца дрхтај к: једне чисте и интенсивне емоције. — Друга симпатична личност у комаду, Ђак наредник, оличава свестан патриотизам и идепе занос. оне генерације школованих младића који су, 1915, | принели својој земљи узвишену и непотребну жртву готово | свију својих младих живота. Химна коју тај Ђак каредник | упућује Сељаку — једино парче комада у коме инспирација Pl окушава да развије слободна крила — има, и поред оскудних – стихова и нешто краткога даха, акцената праве речитости: ад | ја познах ту душу велику и јаку, ба ја верујем данас још више сељаку,

Рад њега нас векци и трофеји ките: Ове душе зраче, ове руке штите.

(Треба ли се узгред запитати да ли је до краја тачна та –одсудно обележена разлика у осећањима између људи из позадине и оних с борбеног фронта“ Је ли истина, као што се каже, да рат чисти моралну атмосферу бораца, да нас оплечењује истичући нам, наспрам сићушности наших дневних

1 RA 2; и И

Ру,

ка и“

с i:

Ру“

;