Srpski književni glasnik

ДИУ И Ур Тад А

544 Српски Књижевни Гласник. –

интереса, један виши интерес, да нас освећује непрекидном мишљу на блиску смрт 2 На жалост, нама изгледа да рат, и | фронту, ствара толико исто кукавичлука и саможивости колико и хероизма и пожртвовања, и да се велика осећања јављају само у душама од природе великим. Веровање у опште– . чистилачку и уздижућу улогу рата само је једна племенита | поетска илузија.) . OLD Д Али овај успели комад има и неколико мана. Богат оп- | сервацијом, сн није довољно збијене конструкције. Она невид-· љива „борба за живот“ између идеја која се бије у духу | пишчевом за време стварања, није, можда, довољно јака код . FT. Станимировића; на повише места, он не уме да се заустави | на време у својој причи, нити да пробере са строгошћу воће | значајне детаље, заборављајући да је знати елиминисати све што је сувишно и што није карактеристично једна од најваже нијих ствари за једнога уметника. Његов комад несумњиво“ би добио у једрини и у јачини утиска кад би се сажео. Затим, — али тај недостатак ми је ипдиферентан у једном | комаду који је, у ствари, једна диалогисана „хроника“, из кога“ је свака радња хотимично прогнана и који хоће да буде само једна гола „кришка“ и фотографија живота — сцене ce ређају једна за другом неповезане никаквим драмским концем. и држећи се међусобно једино — али то је, вероватно, доста. Nl — солидношћу изнетих типова и интересом разговора. 1 Најзад, стихови Г. Станимировића — његова песничка визије ја толико је надахнута реалношћу да се и не осећа колико је то лажан поступак, писати један реалистичан комад у стиховима, — стихови Г. Станимировића, и ако у главном тече И и природни, на извесним местима показују сувоће, И тврловеј или миришу на гетриззаге. „Пољска Болница“ није, дакле, нити има претенсија С буде, оно сложено и дубоко дело о рату које ми очекујемо али ипак, у пркос својих мана, она остаје један добар кома, занимљив по новом и озбиљнијем схватању страшнога предм који описује (човек се, поводом „Пољске Болнице“, с осмеј. сећа оних наших наивних старинских комада о рату у кој су варут и трубе говорили више, и боље, но људи), и нарочи по живој сенсацији истине — једне истине просте и горк која се из дела издваја.

14 = С