Srpski književni glasnik

VAL M AP ONO ee roi a RAJI

.556 · Cpncku KHoW»KeBHM Гласник. =

Пријатеља. За ову књигу, која је изишла у Београду у издању = књижаре Здравка Спасојевића, написао је Г. Павле Поповић пропратну реч у којој се вели: „И ако је писана пре десетакпетнаест година, те тиме не обухвата најновију књижевну радњу, она представља једну малу, врло прегледну и лепу историју словеначке књижевности од првих почетака до овога рата скоро. Г. Пријатељ је врло добар књижевни историк. Он је писао више добрих студија о књижевности своје уже домовине. Он зна ствари и уме лепо да их представи. Он је сигуран вођ. Наша му публика може слободно веровати, и по његовом суду може ићи правце читању писаца за које јој он пробуди интерес“. Х. Још једна „Хасанагиница“. — И ако не једна од најпопуларнијих песама код просечног · нашег читаоца _ народне поезије, „Жалостна Пјесанца Племените Хасанагинице“, први пут објављена 1774 године у познатом „Путовању у Далмацију“ италијанског природњака Алберта Фортиса, има књижевну историју дужу но иједна друга наша народна песма. Преко четрдесет превода на стране језике, у стиху и у прози, сведоче њену популарност у туђим књижевностима, у толико више кад се каже да се међу именима преводилаца налазе и тако крупна имена као Гете, Валтер Скот, Пушкин, Мериме, и друга. Читав низ књижевно-историјских истраживања, и код нас и на страни, посвећен је тој првој нашој народној песми штампаној у оригиналном тексту. i e Драматичност предмета опеваног у „Хасанагиници“, не мање но поменута инострана репутација њена (двогуба „вечита актуалност“, могли бисмо рећи), учинила је да се и наши,“ драмски песници забаве њом више но иједном другом народном“ – песмом. Поред познатих покушаја Г. Г. Алексе Шантића и“ Милана Огризовића да драматизирају ову дирљиву породичну муслиманску повест, и најновијег покушаја Г. Владислава Тмуше (које име није псевдоним, као што је погрешно забележено у једној ранијој белешци у овом листу), Г. Никола Т. Ђурић“ објавио је прошле године у Загребу „Имотског Кадију“, трагедију у пет чинова инспирисану „Хасанагиницом“. Као и по- – кушај Г. Тмуше, и „Имотски Кадија“ има вредности искључиво | као једна библиографска нумера. ХСХ. са x Dr. Jože Rus: Glavni Statistički Podatci o Огламт Srba, Hrvata i Slovenaca. Prema stanju od 1910 odnosno.

1914 godine. V Liubljani, 1920. :

Г. Д-р Јоже Рус извршио је веома користан, али и врло тежак посао. Он се потрудио да нам у што краћем прегледу изнесе главне статистичке податке за нашу нову државу, и ако за многе њене крајеве недостају званични податци, а

друге од њих су опет била потребна врло тешка нова сра