Srpski književni glasnik

(ои

Белешке. 557

| навања. Осем тога, и званични податци којих има нису сви из,

истог времена, него су се морали доводити у склад статистике

из разних година: једне (већина) из 1910 године, друге из 1914

(за негдашњу Стару Србију и Македонију), треће још из 1893 и 1900 год. (за новодобивене крајеве од Бугарске) и тако даље.

Можемо рећи да је Г. Рус успео да у већини спорних и сумњивих случајева изнађе понајвероватније бројне податке.

Зато ће његова књижица давати најпоузданија обавештења о

главним статистичким приликама у нашој држави све док не

добијемо на основу пописа израђену нову државну статистику.

— једино се Г. Рус, на жалост, преварио што је у мају ове

· године, кад је завршио своју статистику, рачунао као поуздано

да Ће у Корушкој плебисцитна зона А припасти нама, и што је и у Истри узео да ће гранична линија обухватити нашој држави већу област него што је испало на преговорима који су с Италијом у главном већ завршени. Дакле, његови бројеви за те крајеве на западу наше Краљевине нешто су већи од. данашњег стварног стања.

1 Из ове статистике Г. Руса вреди да истакнемо неколико најглавнијих бројева. По његовим срачунавањима наша држава има 252.254 квадратних километара површине са 12,792.918 становника. На један квадратни километар долази дакле 50'/ становника. На Србију (заједно са свима новодобивеним крајевима на југу), са Црном Гором и с Војводином долази 124,47 квадратних километара са 6,252.584 становника; на Босну са Херцеговином 51.199 квадратних километара са 1,931.802 становника; на Далмацију 12.729 километара са 621.503 становпика; на Хрватску (с Међумурјем) 43.307 километара са 2,715.237 становника; на Словенију 20.510 километара са 1,271.792 становника. — Према, томе је најгушће насељена Хрватска, јер у њој долази 62:7 становника на један квадратни километар: затим Словенија (619), па Србија са Црном Гором и Војводином (50:3), даље Далмација (48:85), а најређе је насељена росна са Херцеговином са свега 37'7 становника на квадратни километар.

По народности има у нашој држави око 10,900.000 Југословена (85'2 од сто; ту су урачувати и сви остали Словени у нашој држави, а од њих има највише Чехо-Словака 125.000) : око 560.000 Немаца; на 460.000 Маџара; на 550.000 Арбанаса

'и Турака; на 200.000 Румуна и Цинцара; и око 140.000 осталих (међу њима 16.000 Талијана). Највеће проценте Југословена

имају: Далмација (985:5), Босна (976) и северна Србија (956), затим Словенија (92), па Хрватска (99:3), док Војводина у том

погледу најгоре стоји, јер има само 47:1 од сто Југословена.

По вери долази у нашој Краљевини: на православне 5,842.930 (469 од сто); на католике 4,9-2.859 (39,6 од сто): на“ муслимане · 1,363.210 (11 од сто); на протестанте (евангелике) 235.169 (1,9 од сто), на мојсијевце 72.946 (0'6 од сто)..