Srpski književni glasnik

574 ; Српски Књижевни Главник: ~

драгих кућа: 'Нису ли златне мале главе ваше Rene? И срца : жена, које вас верно чекајуг Ви знате да острво нико не чува; знате да ваше лађе стоје тамо нетакнуте ; ви знате да ће се, кад будете далеко од овог острва, изгубити Киркина чаробност И да ћете повратити људски изглед и говор... Зашто не бежите7 зашто вам се толико свиђа ова јазбина дивљих звери Ашропос: Зар не видиш, добра Лакези, да те не слушају 2 Зар не видиш да њуше На ону страну, у нади само да у њихове 'ноздрве уђе мало мириса Киркина, Meca? Да им кажемо да 4 тако чекају сто година-једну једину њену нежност, видела би · их да, један по један. помру ту од старости, тако укочени!... (Људи- животиње, којису јечули, знацима показују да јетако.) јр А кад би се Кирки прохтело напунити своју купку млаком крви, да се у њој окупа нага, сви би, лака срца, поклали своје матере... своје жене... своју децу!.. | (Људи-животиње опет показују знаке одобравања, мучећи · “a ' BOHOBa H KDpHBehuH ce.) : Доле, у вашу стељу, и ћутите! Или ћу вас ја понитог вати својим маказама! ЊЕ (Људи-животиње, повлаче се уплашени, а отвор тешке пада за њима. Враћа се ранија тишина. Пауза.)

ДРУГА СЦЕНА.

Клошос, трилира, изненада, пуна детињског дивљења:

Ох, какво сјајно злато силази са наше стене, сестре! У истину вам велим да ћемо имати, сада, да предемо живот бе- 5, смртног јунака/... Пробуди се, Кирка! на

(Две робиње, маслинасте боје, дижу пурпур и указује се. и Кирка, будна, са половином нагог тела изван покривача.) | ке

Ево. Видим га где плива, још дететом, између шкуљева 54 сичилианског мора... Вештији је од сваке, опасности, јер се : не боји ничега.. ову га Глауко, по боји његових зеница...“ Расте диван лепотом и снагом. Прави себи барку и мреже, али сувише сања да би био добар рибар. Заклиње се љубављу једној девојци, али сувише сања да би био добар муж. Божанска грозница јунака прождире га, Кирка!... и гони га!... гони га далеко од његова краја, Кирка! далеко од његове љубави!...: одлази. И одлази, тражећи своју велику судбину!... Ох! како је“ брзо свршила његова младост!... Читај, сада, ти сестро!“

(Кирка се покрива својим огртачем изатканим од сунчеви зрака, и седа на постељу, све то пажљивија.)

# ода