Srpski književni glasnik

573

оздо на више, који изгледа да сакрива мрачан продор смарагдне стене.

Десно, велика врата, на која се силази на море, и са којих се види један крајичак чаробног острва. Напред, златна шкољка у коју. падају веома бистре капи, које капљу са висине; блигу те шкољке, трпеза, и она од масивног злата, са једном једином малом постељом од пурпура. Мистериозни хиероглифи ишарани су на све стране, јако црвеном бојом. Тако и две магијске звезде: звезда од шест зракова и звезда од пет. Исто тако и зодиачни знаци и знаци седам планета. Огромна златна глава, Хелиоса пламених коса, сија са висине, са једног превученог пурпурног застора, « одбија се на поду од смарагда, чудновато слична страшном жутом кефалоподу.)

ПРВА СЦЕНА.

(Све је у сунцу и тишини. Са жртвеника, диже се усправно дим цимета. Чује се само тиха песма водених капи. Седећи на седам степена, крај затворена алкова Кирке, Клотос, Лакези и Атропос преду животе људи, ћутећи. Конац прелази из детињих руку Клотоса у снажне руке Лакезине и у кошчате и дршћуће руке Атропоса, која, с времена на време, начини сув удар својим маказама. Одједном, зачује се мешавина маукања животиња и уздаха људи. Тешки златни отвор подиже се ударима њушки гомиле људи који имају главу мајмуна, свиња и паса, који се држе одупрти мишицама о продор стене. Људиживотиње, гледајући Киркину постељу, маучу и уздишу.) Клошос, са сажаљивим старањем:

Не будите божанске Кирке, несрећни јунаци! Не искушавајте њен оштри гнев, ако желите да вас пусти да се и данас дотакнете њеног топлог огртача изатканог од сунчевих зрака... (Људи-животиње грче се од жудње и маучу још јаче.) .и, може бити, дати вам пољубити, као што је јуче учинила, своју малу страшну руку...

Лакези, јако“:

Не разговарај са њима, невина Клотос. Немој имати саучешћа према њиховом ниском болу... Сваким даном који пролази, постају тужније куће које вас чекају, у вашим далеким крајевима. Мислите ли да у свету нема другога злата осим овога Зар нису златна, жита која се таласају крај ваших