Srpski književni glasnik

576 _ Српски оижевни Гласник.

устумарале. Упадају. Њихове наготе свих боја покривене | сјајним алгама.)

Робиње, простирући се на прагу:

Лађа! божанска Кирка!

Долази брже од ветра!

Краљевска лађа! божанска Кирка!

Краљ је на кљуну! 7

Кирка: Не! нећу! |

(Помамно притрчи мангалу; скида са њега угарак који се. пуши; муњевитим покретом описује унаоколо магијски круг. У црној ноћи, која, одмах, утули сваку светлост, види се само овај страшни круг како јаросно светли пред ногама чаробнице. Робиње се повлаче, држећи се за руке, преплашене. При севању муња, види се како се бесни ветрови утркују, гове врко-. вима модрих таласа. Из веома велике даљине, стижу људски гласови, кроз хуку воде и грмљавину.) - ;

Робиње, понизним гласом: Рош

Људство урла!

Проклиње!

Вапије !

Хоће да окрећу!

Муња: Кљун је празан!

ја сам видела краља да баца копље и бежи.

Јадни краљу!

Муња: Не! на крми је! гледајте!

И не окреће!

Он је поморски краљ!

Муња: Ах!... катарка се сломи!

Очајни крици, кроз шум ветрова:

Једро у море!

· A половина људства била је на њему.

А други део вода је са собом однела! Јесте ли видел

А краљ“

Биће нестао и он. Јадни краљ!

'Муња: Не! Ту је!

Још жив 2

Да: на крми! Гледајте! Није је оставио! |

Муња: Јесте ли видели весла“ Сва поломљена! Као 3 зуг у старице! j

Оборена на доле. Знак да су веслари сви мртви.

~