Srpski književni glasnik

For ay" о. | 577 Али он не оставља крме! Не оставља је, не! И управља кљун овамо! | Он је краљ мора! || Муња: Мало му треба да пристане уз обалу! Спасен је. Ако му наша краљица допусти да приђе суву. штеди Муња: Је ли мртав“ | , ЕГО Краљ. Пао је под крило крме. 1 ОГ Потрчимо на обалу. | Ulan Трчимо. OON. a TpuuMo.,

PO 2 15 || i: 4 *

| |N u (CBe силазе десно. Кирка пада сломијена, у средину свога

| Kpyra. 5ypa, oaMax, ry6u cHary.) : Г Атропос: Јесам ли ти говорила, Кирка“ Није лако убити

"5 тога човека. 5 Лакези: И још мање лако, учинити да дрхти. ; · Kuomoc: M најмање лако гледати га, а не волети га. Кирка, скаче опет на ноге: Не! | (Приближује се велики жагор жена. Шест снажних ети| __ опћанских робиња уносе унутра Глаука онесвешћеног, још затвореног у његово бронзано јуначко одело. Кирка, јаросним | погледом, заповеда Робињама да спусте Глаука и да се по|. уклањају; за тим, у још густом мраку, истура се са ивице свога магијског круга, да сагледа лице у јунака.)

Ашропос, смејући се:

—

Ш Сад'ће изићи из свога круга, да га боље види!

Ko (Кирка излази из круга. Сунце опет обасјава краљевски И двор, док она савија своје дивно тело над јунаком.)

ДА

Глауко, повраћајући се и чврсто гледајући својим плавим ечима очи богиње: 1: Лепа си... Али што ме још не гледаш слатко, као што 1“ си гледала | | | Kupa: Ta He aHaul KO CaM ja. oo · Fanayko: Знам да ниједан одмор не годи више од лепог 1 погледа, уморноме од ратовања и бродарења. 7, Бор Кирка: Али ти не знаш коме говориш. Да знаш, већ би “ дрхтао крај мојих ногу. ' ј Глауко: А зар бих ти, може бити, био дражи кад бих » "ти дрхтао пред ногама, ћудљива кћери Сунца

. и.

УУ