Srpski književni glasnik

Српски Књижевни Гласник.

(Устаје на ноге.)

Кирка: Одмеравај своју смелост! Ја

Глауко: Зашто“ Никада је нисам одмеравао, лепа Kupa. ; O

Кирка: Овде је треба одмеравати. Видиш- ли ову; моју Ји стару слушкињу 7 Она је Атропос.

род Глауко: Старо море учило ме је још дететом да се O играм на коленима Смрти. a Кирка: А мене је Јупитер учио да се играм, детињски · охоло играм са јунацима!... да се играм као што ради тигар

са наивном газелом !

Глауко: Лака је то игра, вере ми, кад газела пишти, поска- | кује и покушава да утекне. Али ако чврсто гледа 'тигру у очи... —

(A ',

% Ћ

Кирка: Хоћеш да ме изазиваш својим смехом 2 Ta? И Дрхтале су, знај, и снаге много јаче од твоје! 2 (Једним покретом руке, богиња учини да се, без додира, подигне златни капак, и очас се указују на отвору Људи-Жи- | вотиње, цичећи и грокћући и лајући из пожуде.) АЊА Погледај! детићу без страха!... Дрхтиш ли сада“. MN T nnayko: Гледам. U Кирка: А сви су од велика рода: крстарили су морима, = као ти; и, као ти, борили су се на пољима Смрти да заслуже – глас јунака... А после су дошли у овај мој двор, да траже од мене пољубац који дгје бесмртност!... Као ти!... Као TH!... 4 (Глауко их, озбиљан, чврсто гледа. Људи-Животиње упињу 4 се да се што више смеју.) а. Глауко: А ко вас је тако наказио, реците, јунаци7 Pe i ците, браћо 7 а (Људи-Животиње, смеју се још више.) Кирка: Моји напитци, Глауко. о Глауко: је ли њени напитци 7 Реците, јунаци7... јесу ли то били њени напитци 2 Д (Људи-Животиње опет се смеју и знацима казују да јесте.) ~. Каква је то ваша несрећа да се ви, у њој, смејете7. y Зашто не плачете“ ЊЕ Кирка: Плачу, ако ме не виде. 'А чим ме виде, блажени су. И имају лађе, оружје и жене и децу... И све су Ah проклели, за а једну једину моју нежност..

Глауко, снажно“