Srpski književni glasnik

581

... ја једина знам чаробничке речи које треба да се кажу ROK се твоја купа пуни.

Глауко: ја мислим да је ова купа пуна доброга вина. “ (Приноси је уснама.) | „Кирка, задржавајући га:

Ћ Пази, Глауко! Заустави руку на време! Тако није радио : · мудри Еритеј !

" Глауко: А шта могу ја да радим што нисам мудри Еритеј 7 На дну сваке купе доброга вина ја видим своју добру звезду како сија!... И пијем до последње капи!

(Пије.)

| Али ово је са Хиоса! Из подрума Енопиона. Познао бих Г га у хиљаду.

(Испразни купу.) | Кирка, готово несвесна речи које јој] измичу, дивећи му се: Заиста је сличан богу!

Глауко, бацајући празну купу, на сто:

Бог, рекла си7 А ти ме учини најзад богом 7 (Дохватајући огртач богиње.) i

| Пољуби ме, Кирка! Пољуби ме, Кирка!... Што ми измичеш "кад ти се допадам“.

| (Кирка се повлачи, задржавајући своја уста близу и ипак Т далеко од смелих Глаукових уста. )

x Пази! Ја хоћу na будем Бог! ја то хоћу! Отећу ти на П силу твој пољубац! Гришћу их, слушај, твоје бесмртне усне!... a (Кирка устаје, без речи, остављајући, у сувише смелим _ рукама јунака свој огртач. Глауко остаје на своме месту, за| немео, видећи величанствену наготу богиње.)

: Кирка, такође се смеје:

Глауко“г... Шта ти се десило7... Пито и оном дечаку може бити, који је, хватајући месец, пао са дрвета7... јеси ( ли, заиста, мислио да је то тако лаког... Ах! јадни јуначе, _ који ниси очеличио своје стрпљење као свој мач!... Боље је aa тебе да утопиш у добром хиоском вину свој ташти сан!... ; Глауко, на један мах, као ослобађајући се заводничког _ очаравања:

о. Ти добро кажеш. Боље је утопити... А ти ми налиј своје (с течне ватре, богињо!

(о (Притрче | две Робиње од 'алкова, да опет ставе Кирки на рамена огртач. Кирка напуни купу коју јој Глауко пружа.