Srpski književni glasnik

још мокру од буре!

Кирка, са жестином: 1 Одлазите! Не влажите ву | вашим хладним дахом ohehy, 1

(Робиње утекну. Кирка говори са безграничном нежношћу. Ji; | Лицем ти прелази, Глауко, бледа језа... а руке су ти влажне и ледене... Зашто, Глауко“г... Хоћеш ли да Кирка ' подели с тобом свој топли огртач 7 ту Огрне га, посадивши се близу њега. Leva Глауко : Пажљива си, лепа богињо... као нежна љуба!... Кирка, гледајући га, са двосмисленим осмехом: Na Али зашто ти моја топлина не враћа снагу, јадни мл дићу!... Што изгледа као да си од мрамора, што Ђутиш 2. Што сад не певаш песму својој удаљеној љубави Што она одјекује, као каква ратна химна, противу моје лепоте... ко те побеђује! Зашто... Што су ти, Глауко, зенице светле, као у грозници... гутајући бобице мојих прсијуг Глауко, дохвати купу и виче очајнички: Још! још! још овог вина, богињо! (Кирка га задовољава, са пожудним саучешћем. Глауко, испразнивши је на искап, прсне у један бескрајан, луд смех.) Кирка: Глауко! · i 9" Глауко: је си ли чула“ Каква ломњава под земљом 2. (Местимично све више замуцкујући у говору.) Ах! Ах! Једним јединим ударом рогова, отворио сам сед мора врата ГПјанила! о

уда

Кирка: Глауко“ Шта ти је7 Булазниш, после само три купе

Глауко : Ах! Ах! Ах!... Оно, да! Оно је била сјајна пи јанка! У краљевском двору у Хиосу:.. Ово вино, богињо!. Била нас је дружина младих, сви јунаци на мачу и у пиб; Волиш ли, богињо, нешто масне приче... Чим је стари к почео да хрче, онај луди Орион нам рече: „Сад ћу се нап вити пијан и идем да уживам у чврстим ножицама Меркс под столом!“ И склизи се доле. А ми сви погледасмо ли Меропе. „Смеје се, смеје се! Значи, стигао је,“ вели јед „Али се смеје и краљица!“ каже други... краљица, До! разумеш ли која је чувала своју Меропу као змај на страз Испустим, намерно, пехар и погледам тамо... Орион. з