Srpski književni glasnik

ње "| Ре ду ер ши ПИ 4 DAI KOI 592 Српски Књижевни Гласник. И колико их ја волим!... Али оне су твоје... и могу лако ]

их бацим у море... ако ти хоћеш! (Баца златни шлем.)

Глава, видиш“ још је пуна власи, као некада... и ти“

моћи скрити у коврче све боре „рана... Ре

(Баца оклоп.) |

Рамена ће, ускоро, опет поцрнети, на сунцу... и ти Ћеш,

опет, на њих ослонити своју малу главу, и неће те вређати... као

некада... И мач7 И“ мач, да! мала моја... Мислиш ли, зар,“

га сувише волим да ја не умем, за своју малу lay. 5

(Са неизмерним болом.)

. . пољубити га... и... АЕ ;

(Hoschu ra Ha колену) ИЦ +, А)

. сломити га2... Ево ти нага Г лаука каквог си волела а

мала велика срећо Боја! . Ево ме какав сам био! Погледај ме

(Хору, који га гледа са немим саучеињем.)

А ви, бежите са оном мојом лађом, пуном злата!,.. B:

је, само да одете далеко! Само да заборавите моју славу

Нека нико не зна шта сам ја!... Подићи ћу ову јадну колибу

UO O опет барку, и даске и мреже, ГУТИ „Беш добит r

на њему... и бићемо оно што си ти хтела... само муж и ње гова жена. Два сирота срећна срца!... Свиђа ли ти се тако 2 Сад више немаш страха од Глаука Хоћеш ли, најзад, , вратиш, љубави моја“...

(Сви cc надносе, Kao OH, очекујући да виде да се: ш JI насмеши.) | a: |

Ах! Нека је проклета моја слава! Сад видим. Ти не не бојиш. Не! Ти идеш, сама, у загрљај Смрти, дуж црн Стикса... који сав светли од црвених очију... И тебе је ЊЕ и дрхтиш... и вичеш: „Глауко! не остављај ме да идем сама И ја те видим, мала моја!... И не мегу с тобом да пође не' могу... јер сам хтео да победим колхидске јунак: крстарим свима морима... да ослобађам несрећне Псил постанем велики, Шила... да се учиним богом!...

(Покушавајући, узалуд, да цепа своју кожу шиљас мењем и крњатцима свога мача.)

Не моћи умрети!

(Многи из хора јецају.) А.

Је ли се икада видео толики јад 2! Јупитеру! Љу над јадима једнога бога! А ти немаш према њему |