Srpski književni glasnik
Заиста дотакла вечна радост света, И донела собом чаробна открића Једне кратке среће и страсног полета
Не знам. Ал' и данас често ти тренуци Походе ме, докле споро миле сати, Да к'о спомен бледи ил' загробни звуци Сете ме на оно што се не поврати. J
Милутин Јовановић.
ЊЕЗИНОЈ КЋЕРИ.
ја патим много и сањам
у зими и у љету.
Ви имате добро срце
и најљепше очи на свијету. Ја сањам дане и ноћи
и слутим да има среће
и вјерујем да овај живот ни смрт пребољети неће.
Ал' ви сте тако млади
и много ми је жао,
да прије пред десет љета још за вас нисам знао, онда сам волио слике
и пјесме и часне драме · и жене су радо и много са мном бивале саме.
О да сам вас онда срео, ја бих вам, He знам зашто, о овом животу с много љубави прич'о и машт'о тако вам уморан пјевам пјесму у спомен и славу и“молим да је не чувате
у вјечном забораву.