Srpski književni glasnik

Заиста дотакла вечна радост света, И донела собом чаробна открића Једне кратке среће и страсног полета

Не знам. Ал' и данас често ти тренуци Походе ме, докле споро миле сати, Да к'о спомен бледи ил' загробни звуци Сете ме на оно што се не поврати. J

Милутин Јовановић.

ЊЕЗИНОЈ КЋЕРИ.

ја патим много и сањам

у зими и у љету.

Ви имате добро срце

и најљепше очи на свијету. Ја сањам дане и ноћи

и слутим да има среће

и вјерујем да овај живот ни смрт пребољети неће.

Ал' ви сте тако млади

и много ми је жао,

да прије пред десет љета још за вас нисам знао, онда сам волио слике

и пјесме и часне драме · и жене су радо и много са мном бивале саме.

О да сам вас онда срео, ја бих вам, He знам зашто, о овом животу с много љубави прич'о и машт'о тако вам уморан пјевам пјесму у спомен и славу и“молим да је не чувате

у вјечном забораву.