Srpski književni glasnik

594 _ Српски Књижевни ; Гласник.

ХИМЕРА.

Свакога јутра мој умрли сан Куцне на врата смрвљена ми срца, И осмех наде неверан и стран Душу озари што у ропцу грца.

И прене чежња целог бића мог Да поглед сретне или глас да чује, А заводничком снагом духа злог Машта ми врелом чари дане трује.

Па започињем. узалудни бој

Са искушењем што ми живот вије, И влакно свако, атом сваки мој Дивовску борбу у недоглед бије.

И кад у глухи, позни ноћни час Приклоним главу да се Богу молим, Осетим да је слаб ми напор вас Да овој кобној химери одолим.

Даница Марковић.

НИКАД ВИШЕ. 7?

Једанпут ме само крилом својим такла У вихору који обара и руши: | И к'о седам боја кроз биљурна стакла Блиснуше радости у суморној души.

Затрепташе дружно све струне у мени Од ненадне среће, живота и воље, Крв шумљаше као макови црвени

Кад заигра ветар низ широко поље.

Процвета у мени тад пролеће цело, Прскаху пупољци притајених жуди, Неслућених жеља зажубори врело, Песма пробуђења надимаше груди...