Srpski književni glasnik

' re 2. \ ZA је i iS NI У,

600 : Српски Књижевни Гласни

носа; 2) раскидање колонатских односа; 3) подела вели поседа; 4) накнада власницима за сва та три случаја; 5) право својине над добивеном земљом; 6) регулисање својине. код шумских поседа и ревизије сегрегација; и. 7) унутрашња, колонизација. | Од споменуте прокламације и од објаве Прешходних Одре- пр даба до сада издате су многе уредбе и безброј наредаба, које“ пи су једна другу допуњавале или замењивале, те су поједина“ а питања постајала из дана у дан замршенија него што су била | у почетку. Због потпуне оскудице система, доследности и ~“ истрајности, па и искрености, улазило се у све гору. забуну и збрку. То најбоље потврђује и скорашња изјава садашње Владе Д-ра М. Веснића, која је прочитана 31 августа 1920 године у Привременом Народном Представништву. У њој су најпре иста- a кнуте „велике тешкоће са којима се имала да бори прошла же влада, као и оне које су јој претходиле, у сређивању аграрних | ADI односа у нашој земљи.“ Затим је од речи до речи цитиран. 1 напред наведени став из Прокламације од 24 децембра 1918. године, па је по том дато обећање, да ће се „данашња влада – придржавати у свом раду на овом питању основа истакнутих у!“ овој прокламацији, све док се оно законодавним пушем дефини- ~“ И | шивно не реши.“ На крају стављају се у изглед и некаква „уза-““ јамна потребна попуштања.“ Овим је признато да аграрна per форма није досад коначно изведена у прокламованом правцу и обиму, него је оспорена и законитост досадањем раду помоћу | са разних уредаба и наредаба, и прећутно осуђен сав досадашњи рад. ~“ Од свих напред истакнутих питања коначно су решена,. | бар начелно, питања о раскидању кметских и чивчијских од. носа. Гдегод су такви односи постојали, т. ј. у Босни и:Хер: цеговини, у новим крајевима Србије и Црне Горе, и у Далма цији, Истри и другде, —- ти су односи оглашени Прешходним Одредбама као разрешени, а ново стварање таквих односа забра њено је (55 1 и 7). На тај начин начелно је учињен крај аграрни правним. установама које су већ поодавно у неизгладивој гупротности са новим друштвеним и привредним схватањима и“ потребама, и чије се постојање до наших дана има пратисати 1 једино крајњој политичкој, друштвеној и привредној конзерв тивности и безобзирности, појачаној још верском и националном

fypećFa И Аустро -Угарска. Те две државе су биле jem