Srpski književni glasnik

ПИ И, же е с" у “ u . y

_ Аграрна Реформа. 601

_ Европи, које су увек налазиле изговора да те у сваком погледу ппштетне олносе подржавају и све до свога слома одрже "поред свих обећаваних рефорама и поред свих тобожњих по__ Kymaja Ra приступе њиховом извођењу. Колико је, међутим, _ питање о раскидању тих односа већ било потпуно сазрело, "најбоље се може увидети из чињенице да се поводом прогла_ шенога раскидања кметских и чивчијских односа није у начелу чуо ни један противан глас, чак ни с оне стране, која је је досад имала једино користи од тога иначе у сваком погледу –“ штетног односа.) |

| Тако су досадашњи кметови, чивчије и колони проглашени Ž „слободним власницима“ земаља, које су досад обрађивали "као такви (по 5 2 Прешходних Одредаба). Доцније пак, 21 јула 1 71919 године, прописана је и нарочита Уредба о Упису Власносши Бирших Кмешова на Кмешским Селиштима у Земљишним Књи"гама у Босни и Херцеговини. Према првом члану те Уредбе, сви коПттарски судови дужни, су „обавити упис права власности на сваком поједином кметском селишту у корист бивше кметске породице... а укњижити брисање права власности... са имена досадањег грунтовног власника“. А по четвртом члану, „заС "брањено је потраживање од бивших кметова кметске дуговине (хака) за годину 1918 и даље“.2)

ЕУ Али нарочито ваља истаћи да је питање о регулисању Г власничких односа на споменути начин решено искључиво за ПГ "кметове у Босни и Херцеговини. Чивчије у новим крајевима Србије и Црне Горе, напротив, као и колони у Далмацији још и' данас чекају да буду у пуној мери уведени у власништво својих селишта.

Као разлог што и чивчије нису обухваћене Уредбом о

и 1) Удружење Земљопосједкика за Босну и Херцеговину у Сарајеву, о "данас, ага. и бегова, изречно признаје, да су муслимански поседници, још при решавању питања о откупу кметова (1911 год.) „увиђали несавреме|. — носш кмешског одношаја“. А у своме меморандуму, поднетом 28 новембра 1919 године Престолонаследнику Александру, веле да су се „драге воље покорили жељи“ његовој, израженој у прокламацији од 24 децембра 1918. 3) Преко даљих појединости по овом питању овде се мора прећи, ти то не само преко оних које садржи наведена Уредба, већ и преко оних | које су, у допуну њену, прописане у Уредби о Побирању Прихода 1919 : ee године са Беглучких Зирашних Земљишша у Босни и Херцеговини, од 17122 јула 1919 год., као и у Уредби о Посшупању с Беглучким Земљама у Шо Босни 'и. Херцеговини, од 14 фебруара 1290 год.