Srpski književni glasnik

А

зглобљене су на сремској плочи око Винковаца. Остале су земље много више изоловане. Такве су: стара то Рашка са Црном Гором, Далмација и западна Босна, затим – БА сва област на северозапад од Загребачке Горе, са свима словеначким земљама без Штајерске. Осим тога у свакој области има мањих изолованих целина; о томе је расправљано на другом месту.) не Поједини делови наше државе нису дакле природом добро везани, и она није географска целина. То је карактеристика. свију држава које су поникле или се увећале на рачун АустроУгарске. Румунија је одвојена од Ердеља и од Потисја Карпатским Планинама са врховима од 2500 метара висине; њене“ банатске партије, окренуте српском Банату, толико!'су планинама одвојене од Румуније да би се могле поредити са кућом чији је – слепи зид окренут Румунији, а сва врата и прозори према српском Банату. Географски су разломљене и Чехо-Словачка и Пољска. У осталом, међу већим европским државама, само је Европска Русија потпуна географска целина, и у мањој мери Францу- · ска. Наша држава је по степену разбијености најближа Немачкој, али по врсти разбијености од ње различна. Врло дуго мора бити 5, та у нашој држави извесне лабилности и појава регионализма. ~ а

Простирање државе кроз неколико степена географске ширине, од Алпа до пред Егејско Море, као и описана раз- 4 бијеност рељефа, чине те је клима разноврсна, а с њоме и земаљски производи. Северна наша граница у Словеначкој је под упоредником, под латитудом, Бренера, а Ђевђелија је под географском ширином Напуља. Латитуде Београда и Загреба + поклапају се са упоредницима који пролазе [ужним и северним · ободом Ломбардије. Истина, клима је у нашој земљи много више зависна од рељефа но од географске ширине, и много је оштрија него италијанска. Док је у Италији суптропска, ме- дитеранска клима, код нас је у Корушкој и по динарским ви- bd синама алпијска; у највећем, централном делу земље, средње- = европска, у неколико измењена; у јужном делу вардарске долине егејско-медитеранска, са једним појасом који чини прелаз средње- –

>) La Peninsule balkanigue: Geographie humaine. Paris, Armand > Colin, 1918. НИ