Srpski književni glasnik

Границе и Склоп Наше Земље.

европској клими; у јадранском приморју јадранско-медите- | | ранска клима. У детаљима има још више разноврсности. Има њи заклоњених области и жупних котлина чија је клима блажија од – климе њихове околине, и где особито успевају воћа и вино– гради, као Словенске Горице код Љутомера и Марибора, Ба– љевачка Котлина у долини Ибра, Метохија, Тетовска Котлина, и тако даље. | ı С климом и рељефом је у вези привредни тип наше др"жаве, која је земљорадничко-привреднога типа, али је осим тога у, њој јако развијено сточарство. Даље, привредни ти: наше државе није онако једноставан, чисто агриколан, који даје скоро искључно две-три врсте“ цереалија, као што је привредни тип дунавске Румуније или највећих делова Европске Русије. По разноврсности земљорадничке продукције ми "смо најближи Француској. Колика је, осим цереалија, производња воћа, на првом месту шљива, јамачно највећа продук· ција шљива у Европи! Колико је знатан извоз свиња, а осим тога рогате марве и коња! Лоза се култивише у великим размерама, нарочито на северу и на југу наше државе, по странама панонског басена, од Неготина, преко Беле Цркве и Вршца, по Фрушкој Гори, по Штајерској (Словенске Горице и Ханоса), затим по вардарској Србији. У а Кад се занемаре појединости, има у нашој земљи три у «, неколико различне привредне области.. У средини је највећа : област цереалија, на првом месту пшенице и кукуруза, од 3 Загребачке Горе на истоку кроз све земље панонског басена i до Лесковца, на југу моравске Србије; даље је у Wo| Hajpa3вијеније шљиварство, неговање свиња и најбоље пасмине го- i Bena и коња. Ha северозападу од Загребачке Горе, све де је Драве у Корушкој, начин и врсте привреде се знатно при- 7 ближују алпијском типу. Има цереалија, али поља пшенице и кукуруза не дају главни карактер привреди. То су простране | паше. и ливаде: лети па до у јесен свет коси. То је област у „шуме за огрев и за грађу, са Босном главна област дрвене грађе у нашој држави. Огромне просторије засејане елдом, која је ниска, нежна, дискретно руменкастог цвета, право алпијско жито, затим просом. Кромпир се сеје у размерима какве остале наше земље не познају. У долини Савиње код "Цеља изненаде, као оаза, велике просторије под приткама и жицама, уз које пуже хмељ; земља по томе чини утисак се-