Srpski književni glasnik

по; + Д дрански Проблем. | | 40

сторијски разлози Италије, у одбрану горе изложених i етенсија, немају велику вредност данас. На основу таквих злога Рим би могао да тражи целу Западну Европу с. бринским острвима, западне делове Азије, и северо-источну фрику, Грчка Сицилију, и т. д.

У Сви талијански озбиљни писци знају да је стара римска _ граница била у линији од ушћа реке Раше (Агзо) у Истри, па e на север вододелницом, и сматрају Кварнер било према Раши – било према Учкој Гори, као природну источну границу Италије. Статистика и етнографија не иду у прилог Италије. Клаичан је приговор који је Вилзон учинио Талијанима за Реку: 5... Ha no roMe BM бисте могли да тражите. и Њујорк с: · обзиром на број Талијана који у њему живе...“

Ни позивање на културне традиције талијанске, нарочито by Приморју, није сасвим оправдано. Италијанска култура је имала неоспорно велики утицај у нашем јадранскоме приморју. ПАЛИ, исто тако, не може се порећи да је, поред њега било и византијскога утицаја, нарочито у архитектури. Уметност наших “ примораца има своје нарочито обележје, особено, словенско "народно. Таква је и књижевност; у цркви се обреди врше 8: a словенском језику. Мештровићева је скулптура народна.. : За војничко осигурање. своје ранице. а нарочито од.

пса. жељом И а осташком да А остане умањена "ослабљена и после рата. Да се ова претпоставка талијанских ратега и обистинила, ипак стратегијски разлози Италије не би били чврсти. За право осигурање обале Италији би требала ела источна обала Јадранскога мора, са Шибеником, Котором "и Валоном ; требало би јој Јонско море и острво Крф, чак "кад се не би водио рачун о томе да поморске базе губе све ише стратегијски значај. Савршенство војне технике је такво да ће стратегијске · границе и базе једва у будућности још што вредети. Јачина и каквоћа надводне флоте, у овоме рату се то показало, не вреди много пред добро организованом подводном флотом. А даљнометни топови пребацују све гра-

је и стратегијске објекте. Економски разлози Италије нису о истицани са званичне стране, јер су они, донекле додири"економске интересе других држава. Један од талијанских стара, Нити, напустио је, у одбрану Реке, економске тоге Италије, изјавивши као да је за Италију „имати Реку

i и

Ти аи

: а зид, JV.

„7.

у >

” та Дин ».

иу

ла

у“ e ће