Srpski književni glasnik

ВАН NJ 2

87 te

UR ~

РЈ ~

50 Српски Књижевни Гласник. евра

само питање народнога осећања.“ Он је то учинио, и ако“ само економски интереси у питању Реке диктују Италији њену непопустљивост. Трст је најважнији фактор у јЈадранскоме Проблему, једино пристаниште за везу средње Европе са Средоземним морем. А Трст без Реке мора да угине; Река би га угушила. Економски интереси су сигурно одређивали Италију да настојава и добије ону неправедну границу у Тиролу, и да у чл. 5. Лондонскога Уговора унесе и ове захтеве: „тако да припадну Италији све долине и падови река које. теку ка Шибенику, Крка, Цетина и Бутишница и њихове утоке.“ Удружене и Савезничке Велике Силе овако оцењују захтеве Италије после године дана дискутовања. Државни Секретар за Спољне Послове тедехрафише из Вашингтона Титонију, Талијанскоме Министру Иностраних Дела, 12 новембра 1919 год.: „Италија је тражила границу на Бренерскоме Кланцу, и то 0] је дато да би јој се обезбедила што боље њена северна граница, и ако је, на тај начин, анектован комад земље на којој не живе 'Талијани. Италија је даље, тражила јаку источну географску границу, и то јој је дато да би била врло добро заштићена са те стране, и ако је и ту анектована територија на којој живи други народ. Италија је тражила да се ослободе сви Италијани под туђом власти, и никакав напор није напуштен да се њене жеље задовоље, и ако је, тако радећи, опет врло велики број туђега народа дошао под суверенство Италије. Италија је тражила пуну контролу над Јадранским морем, и добила је, јер су [0] дати кључеви од њега. Пуљ (Роја), Валона и Централно Острво за поморску. базу (Вис). Кад је и то било мало, чињене су Италији, уступка за уступком, у Секстенској долини, Трбижу, Лабину (АЉопа), два Лошиња, у слободној држави Реки, и на другим местима. У жељи да племенито, можда више него племенито , поступамо, ми смо примили захтев Италије да добије мандат за Албанију, у уверењу да ћемо наћи одзива у овим нашим помирљивим напорима.“ Амерички, Британски и Француски представници највишег Већа дали су тадањем Министру Председнику Италије један мемоар 9 децембра 1919 године, у коме има ово: „»Модерна = Италија добила је симпатије свега слободољубивога света кад се борила за уједињење на начелу народнога самоопредељења | На то се начело сада позивају и други народи... У главном |