Srpski književni glasnik

о Beuskepnu говор душе која толико дала уметности ра. Напивши се лепоте талијанскога југа, пошао је у рис где се заносио лепотом францускога генија. Док му се лија чинила снажна,“ сочна и пунокрвна земља, у Француој је осетио рафиновану јасноћу која уме да на лак и духот начин свлада и најтеже тешкоће.

Након кратког бављења у Француској метрополи, вратио се у. Беч, где је још две године радио у Вагнеровом атељеу. Затим је почео делати самостално, уредивши себи атеље на бечкој периферији. Овде је живео повучено, добивајући поруџбине у тако малој мери да је једва могао живети. Далеко од "амбиција великоварошких архитеката, своју уметност није хтео стављати у службу грубог индустријализма. Колико је у „свом позиву презирао трговачку спекулацију, лепо доказује следећи догађај: једнога дана посетио га познати бечки архиTEK? ти понудио му да заједно с њим предузме унутрашње ређење великог хотела у Варшави. Плечник пристане, и наз коро пођоше обојица у пољску метрополу. Тамо су измерили 'хотелске просторије, и Плечник је одмах почео са нацртима | јепеиг-а. Када га је, међутим, бечки пријатељ обавестио да је обзиром на богаство власника направио трошковник који износи овећу суму, Плечник је сместа прекинуо са радом, и гратио се у Беч с изјавом да његова савест не подноси лико искоришћавање поручитеља.

| Гад Схватајући архитектурско занимање својом унутрашњом потребом, показиваше много више сродности са старим кршнским мајсторима него са модерним архитектима који теже · уносним каријерама и спољашњим богаством. Под упливом зорне честитости свога оца и кршћанске љубави своје мајке, ју је неизмерно волео, он је још у младости научио скромно вети и савесно радити. Зато никакво чудо што за целога та боравка! у Бечу (који трајаше готово двадесет година)

дови који нису имали никакве везе са модерним капиталиiKUM предузећима. Видећи у великим 'најамним кућама

г сиротиње, дошао је до уверења да архитектура мора г један. виши етички циљ: помоћи сваком човеку да пре

~

градио него само једну најамну кућу. Све друго беху.