Srpski književni glasnik

|

свега хигијенски и удобно живи. Зато је најрадије правио нацрте за породичне куће и виле које се обично градиле у“ бечком предграђу и околини. Колико је, пак, водио рачуна о удобном и лепом становању, најбоље показују његови бројни. тјепеицт-и који, својом уметничком концепцијом и практичношћу форама, постадоше узори и најдаровитијим бечким архитектима. Као за уређење соба, показиваше ретко схватање и за декорацију великих изложбених просторија. Тако је са знатним успехом уредио неколико изложаба у бечкој Сецесији од којих је уређење изложбе француског сликара Кариера било уметничка сензација у правоме смислу речи. f

Међу профаним зградама које је правио за време свога бечкога боравка, заузимље Цахерлова кућа највидније место. Иако има, по својој намени, обележје трговачке и најамне куће, ипак је она, по својој уметничкој концепцији, архитектурско „дело“ високих особина. Чињеница да се творничар Цахерл обратио Вагнеру да распише конкурс, затим чињеница да се кућа градила две године у врло скупом материјалу, доказују како су поручитеља водили не мали уметнички мотиви. Поседујући светско образовање и ретко уметничко осећање, бечки је творничар омогућио изведбу Плечникових нацрта без обзира на материјалне трошкове. Однос поручитеља према архитекту имао је, дакле, нешто од односа ренесанских кнезова, који су из личне амбиције градњу својих палата поверавали чувеним архитектима. Користећи се оваком амбицијом свога поручитеља, он је настојао да у архитектуру Цахерлове. куће унесе што више личнога осећања. И то“му је, треба признати, успело у пуној мери. Створио је архитектуру у: којој се античка концизна отменост удружила са словенском бујном сликовитошћу у савршену хармонију. По овој хармонији, архитектура Цахерлове куће значи потпуно ослобођење; од бечке школе, и наговештење личнога стила који налази 4 свој дефинитивни израз у синтези словенске меланхолије и ~“ античке јасноће. 1 . к id.

После Цахерлове куће, он се највише бавио религиозном уметношћу, правећи нацрте за цркве, капеле, олтаре, гробне = споменике и заветне ступове који се, највећим делом, нис „и никада изводили. Немајући схватања ни смисла за материја