Srpski književni glasnik

кабинет г. Веснића и које је овоме имало да послужи“ као. главна основа. То је предлог Устава за нашу Краљевину. 3 Може се већ сад с поузданошћу рећи да је тај предлог у г.. Протићу изгубио свога најјачег поборника и да нема много · изгледа да ће се ико прихватити да га брани са онолико yBeрења и упорства колико је показивао његов творац. 8 Уставно питање налазимо, поново, и у програму друге · Владе коју је 17. августа образовао г. Веснић, али не с више | прецизности него раније у погледу начина како га мисли ре- · шити. Оно је, и овог пута, само постављено. За велике раз- · лике које постоје у свима важнијим проблемима ни један од политичара који окружују председника министарства није oz на себе да потражи како ће их изравнати, да би ce дошло до једног нацрта Устава на коме би се образовала! солидна = већина. PF. Веснић, и раније и сад, пристао је да пође пред – Конституанту немајући ни у члановима свога кабинета ни у · партијским групама на које се они, наслањају никакву спора зумну директиву. Нити он нити они могу бити у овом тре нутку на чисто шта ће и у каквој редакцији ући у Устав, пошто до сад нису ни једном“ покушали да заједнички де таљно утврде бар битне' тачке. У „Протоколу споразума“, из којег је изишла нова Влада, читамо: да „паралелних редакциј. може бити само у мање важним. питањима.“ Једино што и ове изјаве несумњиво изилази, то је да су министрима допуштена разилажења у споредностима, —- споразум је, дакле,“ постигнут само на негативном делу Устава. | Када оставимо на страну предлог Устава г. Смодлак који је остао један неприхваћен, усамљен и чисто лични оглед,

струкцијама г. Протића, по болијскон обрасци, = јасно % да сама Влада г. Веснића, која је на себе већ узела“ обаве ea

штину нема у својим рукама ничег што би пред њу у као своју творевину. MI

Једини корак у напред који је г. Веснић учинио,