Srpski književni glasnik

олитички Преглед. 69

смо на, крају крајева, под притиском јавног мишљења, IJ ошли до одлуке о дану избора („стога се рокови за изборе – народних посланика морају смањити, како би се избори могли | обавити до конца новембра ове године“, — гласи тачка 1. |_„Протокола Споразума“). То је први пут у нашој новој дрТави да једна Влада показује отворену жељу да изиђе пред | народ. Све до сад, око тог питања обилазило се, избегавало Гсе да се на њ да тачан одговор, тражило се у свакој приBH начина да се његово решење одгоди и потисне у што даљу будућност. Политичари су били истакли једну, привидно, врло привлачну али хипокритну формулу: „на изборе треба Гићи што пре“, док, стварно, изборе нико од њих није желео Гнити намеравао да их изврши.

с Одакле је долазила ова одвратност према апелу на народ "Несумњиво да у целој земљи сви друштвени слојеви, изван Гоних кругова којима власт ма у ком облику припада, гласно захтевају изборе већ одавно. Несумњиво да су избори, — у томе се слажу и једни други, — једино средство да се учини Гкрај несређеним приликама и нездравим односима у земљи. Па ипак избора није било за скоро две године од ослобођења ги уједињења. Као вођени неком фаталном силом, сви ПОЛИТИЧКИ

| 4

руди, чим дођу на Владу, беже од тог, по општем уверењу, јединог спасоносног лека, и радије пуштају да их министарске о кризе једне за другима обарају с власти. Овом необичном „појаву потребно је потражити прави узрок. МА Из почетка, изгледа, постојало је извесно неповерење · према народу. После великих потреса које је преживео, сма"трало се да власт не треба тражити од њега, зато што се тврдило да није могуће да народ одмах дође к себи и стане на своје ноге. Под тим згодно измишљеним изговором власт се почела формирати изван њега и одржавати без његовог учешћа. | Све је кризе решавао владалац сам, од регента јединог очекивало се да све политичке тешкоће отклони. С друге стране, народни преставници нису у истини представници народа. Некима су мандати одавно истекли, други нису непоедно ни бирани. Владе, поникле из овако састављеног пармента, морале су и саме изгубити додир с народом и нису ле своју снагу из њега црпсти. И министрима и посланиа тако стање, ма да тешко, годило је, јер нису морали азити пред бираче да поднесу рачун о своме раду. Отуда,

ЊЕ KUPA АНС, ON РУМА ДУ AAN