Srpski književni glasnik

цене и Прикази. — ovaa a

шње политике Аустро-Угарске и доноси све њене политичке ај е уговоре од савеза с Немачком 1879. до почетка рата. Шу су немачко-аустријски уговори с протоколима и меморантдумима од 1879. с продужењима од 1881., 1885. и 1902.; Груско-немачко-аустријски од 1881. и 1884.; "Тројни Савез ед 11882., 1887., 1891., 1902. и 1912.; аусријско-румунски од 1883., 11892., 1896., 1902. и 1913.; аустријско-талијанско-енглески од 11887.; аустријско-талијанско-шпански од 1887. и 1891.; аутријско-руски од 1897.; талијанско-аустријски о Албанији 1900.; руско-аустријски од 1904.; талијанско-аустријски о УП. тачци говора о Тројном Савезу из 19.9; српско-аустријски од 1881. Ти 1889. У другом делу је детаљан хисторијат целог развитка ИШргројног Савеза. Само су неки од тих уговора били досад Гобјављени, понеки деломично или нетекстуелно, и то највише током самог рата. Овде су први пут саопштени у целини и према аутентичним текстовима оригинала или по службено говереним преписима. ip. Српско-аустријска конвенција била је досад позната по ШТизводима г. Ст. М. Протића у Делу 1, 1909., П-23. Сад имамо Ши њен дослован текст. Поред ње Прибрам издаје и писмо Кнеза Милана од 12/24. октобра 1881. упућено заменику миПнистра .спољашњих послова Б. Калају. У њему се он извиГњава ради Пироћанчева поступка, да се ублаже одредбе конГвенције — и ради тога, што је и сам морао нешто да попушта | имајући да савлада „моћне разлоге“. У осталом, он је, вели, тражио од монархије жртву у форми, а не у суштини. Према "Пироћанцу морао је имати обзира и одржати њега и његове уде на влади, не само ради њихове унутрашње политике, него и с тога, што ће му бити драгоцени помоћници у политици, коју мисли искрено и верно водити према суседној "монархији. А да увери Аустрију о својој искрености, он, са "своје стране, даје часну реч „у мом својству кнеза Србије“, ода неће улазити ни у какве политичке преговоре с којом ' "другом државом без претходног саопштења и овлаштења

“ Аустро-Угарске. Он моли министра, да ову његову обавезу сматра као потпуно званичну, ауапе ип сагастеге (ош а јан то се! према ц. и кр. влади. =.

uh Под датумом 7/19. марта 1889. упутила су сва три крао љевска намесника изјаву аустријском посланику у Београду "Хенгелмилеру, који је у име своје владе тражио изјашњење "од њих, да су они проучили конвенцију и да је сматрају правоваљаном и у складу са правима, која српском краљу даје и ари устав од 1869. и нови од 1888, и да ће се, према том, верно држати њених одредаба. Они ће то учинити тим радије, што много полажу на развијање добрих одношаја између – Србије и Аустрије. (Остало је сад да се објасни, да ли су и ефови влада тога дела били упућени у ову тајну и како су односили према њој.

| | ДЕ У Ив дрђ ЈЕКУ 7а у ПОРЕ ЧИ 2) MALO ЕМИН ON May OVA NON А“ i M , „4 a EN (ER a