Srpski književni glasnik

· стилом какав не одговара радовима ове природе. Писан

утисак књиге смањује. Ha против, како ће књига има! и

речи је pano анексије Босне и ко Есе а У другом. дел врло је важно излагање талијанског држања за време 191:

може мирно дозволити даље АИК ШД Србије, „Овог де традицијонално непријатељског суседа“, јер би оно подигло. њену моралну и материјалну снагу и допринело снажењу ве- ликосрпске мисли. Сан Ђуљано је одговорио, да такво држање = Аустрије угрожава европски мир, јер њој не прети никаква · непосредна опасност опстанку, него се износе могуће будуће |!| опасности, за које рат није једино решење. Срећом за нас, Берхтолд је наставио своју политику и после неуспеха“ У Букурешту. A B. Ћоровић, |

Љубиша П. Борисављевић, мајор у пенсији: Пад 08 ћена и капитулација Црне Горе. Београд 1920. Штампарија „Млада Србија“. i

Писац у предговору вели: да се књига! предаје јавности = % у циљу да се унесе што више светлости у братску заједничку – акцију србијанско-црногорске војске 1915—1916 ГИ скине: вео таме о паду Ловћена. , АДЕ.

Књига је у главном рађена по белешкама из дневнике који је писац водио и неким званичним документима. Но ови последњих је у сувише незнатном обиму. Сваки ће прилог у овом правцу добро доћи за расветлавање по којег · нејасног момента из наше скоре прошлости, те је желети “да се што! више јављају радови ове врсте књижевности. Нама he требати за израду потпуне и савесне, политичке и војне историје, кој ће у своје врене доћи, и на коју се чека.

Књига г. Борисављевића има лепу намеру, коју je y_ не колико испунила. Писана од очевидца, од човека који је. уче ствовао у догађајима што их описује она има особине да | верна и истинита.: Написана је искрено и служиће као! леп докуменат. Може се рећи да бележник г. Борисављевића. ко је водио у онако критичним моментима. судбоносним за јед земљу казује много и већином ствари које су читалачкој | публици биле непознате.

Али недостатак, мана књиге је та, што је писана не

доста развијено, има излишности, уношени су стихови и ломци из Горског Вијенца и из других дела, те то све опг

послужи за доцнијег писца историје као докуменат, тр: је да буде концизнија, без фраза, без стихова и свега што је писац за потребно сматрао да унесе. Најис писцу треба препоручити да се у будућим радовима 01